Скупљени граматички и полемички списи Вука Стеф. Караџића. Књ. 1, [Св. 1]

а

„Ни Христову вјеру похулити, „Да ме сједнеш у твоје столове, »Да ми подаш благо од свијета; „Но за вјеру хоћу погинути.“ Кад то чуо царе од СОтамбола, Врло му се жао учинило, |

Па истури на диван џелата,

Да изгуби Јакшића Стјепана; Но је њему срећа добра била, Е га не да Ћуприлијћ везире, Но пред царем паде на диване: „Не, за Бога, царе господаре! „Не изгуби роба од Јакшића, „Ето сам му дао вјеру тврду,. »Да га, царе, изгубити не ћу; „Но га мене продај за динаре, „Хоћу ти га премјерити благом, „Све дукатом маџарлијом жутом, „Да га водим у моју Ћуприју, „И хоћу ти дати вјеру тврду, _ „Да се хоће потурчит' за. наго.“ То је њему срећа добра. била, У цара га везир одмолио

И цару га благом премјерио, Поведе га везир у Ћуприју. Када везир у Ћуприју дође, На оџаку и дивану своме Држи њега уз десно кољено, Е га држи како своју главу, На сваке га пробе ударате, Не би ли га како преварио, Не ће ли се јунак потурчити;

140

150

ог еф]