Скупљени граматички и полемички списи Вука Стеф. Караџића. Књ. 1, [Св. 1]

602

пен

„Ове дукатом жутом маџарлијом,

уда га водим у Нову Џазару, „И хоћу ти дати вјеру тврду, „Како дође момак у Пазаре, »Да се хоће потурчит' за наго,“ То је њему срећа прискочила, Одмоли га паша у везира, Прода му га за дукате жуте, Поведе га у Нове Пазаре. Како паша дође у Пазаре

На оџаку и дивану своме, Али своју слугу зовијаше, Зовијашше слугу Усеина: »Усеине, вјерна слуго моја!, „На ти овог роба препродана, „Хајде тамо на сараје доње, „Па отвори дванаест одаја,

> У дванесту остави јунака,

» А затвори врата дван'естора, „да не гледа сунца ни мјесеца »Ни бијела данка ни јунака: „Не ће ли се њему додијали, „Не би ле“ се-каур-потурчио.“ Вјерна слуга слуша господара, За б'јелу га руку доватио, Поведе га на сараје доње, Отворио дванаест одаја,

У дванесту њега оставио, Дванаест је врата затворио; Ту га држа паша из Пазара, Ту га држа по године дана, Док се самом паши ражалило,

19)

195.

200:

210

(50) = сл

(50) с >