Скупљени граматички и полемички списи Вука Стеф. Караџића. Књ. 1, [Св. 1]

608 <

Па дозива Хајкуну ђевојку: „Ћери моја, чисто злато моје! „Послушај ме, што ћу рећи тебе: „Хајде тамо на бердиван кулу, „Па отвори два сандука жута, „На се врзи ђузел одијело

» Од кадиве пи жежена злата, „Прегрни се чохом пазарлијом, „Што је златном жицом премрежена, „А у руке од злата јабуке,

„Под пазухо боцу трусовине,

„У коју су биља од планине;

» Е сам чуо, казивали су ми,

„Да то јесте вода заборавна: „Ко с' умије и ко се напије, „Своја ће му вјера омрзнути, „Заборавит своју породицу; „Хајде тамо на сараје доње,

„ [Те отвори врата дван'естора, „Како која ти отвориш врата, „Све за собом затварај, Хајкуно, » Док, Хајкуно, дођеш до Шћепана, „Подај њему боцу трусовине, »Да с' умије и да се напије, „Не ћеш ли га како преварити, „Не би ли се момак потурчио, „Да те узме за вјерну љубовцу.“ То Хајкуна једва дочекала:

Од ка' га је оком видијела, Тешке су је муке попануле: Преоноћ је на сну га гледала, Преодан је грозница ватала;

225.

280

285

240)

~ сл