Скупљени граматички и полемички списи Вука Стеф. Караџића. Књ. 1, [Св. 1]

528

618

„Да би Бог да', остали му пусти! » У њима је сестра Јакшићева, „да онијем агом Араш-агом,

„Ко гођ путем кроз чаршију прође, »Она носи студену водицу,

»Она поји по путу путнике

„А за здравље двају браће своје.“ Кад то чуо Јакшић Димитрије, Он не тражи моста ни бродова, Већ нагони коња на Ступницу,

А кад Дмитар дође у чаршију

И угледа Арапове дворе,

Он запјева танко гласовито,

У двору га сестра познавала, Низ образе сузе прољевала; Питала је Арапка заова:

Што је тебе, снахо моја, драга 2“ Она њојзи тихо говорила:

„Не питај ме, моја заовице ! „Ево јунак пјева кроз чаршију, „Као да је од мог вилаета, »Мину мене жеља брата мога.“ А кад Дмитар на капију дође, Он подвикну из грла јуначког: „Изађиде, Арапагинице,

уИзнеси ми да с' напијем вина, „А тако ти до два брата жива !“ Умах га је сестра познавала,

Па изиђе к њему на капију, Руке шире, у лице се љубе, Жалосно га за вилает пита;

Не имаде да изнесе вина,

то

90