Скупљени граматички и полемички списи Вука Стеф. Караџића. Књ. 1, [Св. 1]

62

614

Извади му тридесет дуката: уНа ти, брате, тридесет дуката, „Па ти иди механџији Јову, „Па пиј, брате, вино до јације, »Ође нема аге Арап-аге, »„Арап-ага довече ће доћи,

уја ћу њега љуто опојити,

» А капије не ћу затворити;

» А кад буде велика јација

» И зауче хоџе на, џамијам, »Дођи, брате, ос'јеци му главу.“ Оде Дмитар механџији Јову, Па он пије вино до јације;

'А кад била велика, јација, Заучише „хоџе на џамијам, Уста Дмитар на ноге лагане, Прав' отиде Арапову двору,

А кад јунак у авлију уђе,

Па погледа горе уз чардаке, Ал' још сједи ага Арап-ага: Вина пије с двома Арапчади, Вино служи сестра Јакшићева, Њој говори ага Арап-ага:

»Ој Српкињо, драга моја, љубо ! „Ево има три пуне године, „Како си се ти моја назвала,

„Што сво никог од твог рода нема 2 »јал не маре, јал не чују за те,“

Онда она њему бесједила:

»О Бога ти, ага Арап-ага ! „Колико је небо од земљице,

» Толико је и мој род од мене.“

100

105.

110

115:

13