Слике из сеоског живота. Св. 3

БРАНИСЛАВ МИЉКОВИЋ ХЛ

као Толстој, просту и уметничку. — Једно време било их је доста који су ухватили манир Веселиновића, и банализовали и предмет како га је он налазио, и средства којима га је израђивао. Само, они нису имали да даду ону истински емотивну, поетску основу, која диже и најобичнији предмет, ону интуитивну моћ помоћу које се изграђује уметничко дело.

Српска Књижевна Задруга штампала је већ раније две збирке Слика из сеоског живота Јанка Веселиновића (1. 1896., П., 1899. Ту је изабрано 19 приповедака, међу којима се налазе његове најбоље и најкарактеристичније. Ова трећа збирка у издању Задруге одабирана је тако да прикупи још између осталих његових најуспелијих приповедака. (Она, тако изабрана, има нешто више разноликости него прве две. Мако све приповетке Веселиновићеве имају извесно обележје које им је наметнуо његов у једном правцу израђен темпераменат, ипак их има разнолико обојених. Тако у овој збирци Преслава је жива слика једног пуног, свечаног дана сеоског живота како га гледа један од простих учесника тог доживљаја; Кмеш Илија је нешто појачан, али чест, злочести тип из сеоске средине, опет живо описан од једног припростог сељака, са неком иронијом која иде кроз целу причу; Делије су ведра, исто тако са нешто ироније, слика богатог мачванског живота, чије питоме и наивне људе духовито варају два лукава дошљака; Бела врана је врло горка слика из живота младе сеоске учитељице; /Лустињак је нешто наивна идила са свежим описом равничарског јутра; Чудан човек је приповетка у којој је помоћу неколико анегдота живахно изведен тип сеоског кавгаџије; Свекрва је обрађенија, шире схваћена драма из сеоског породичног живота са неколико ефектних места; Вечносш и Туђи слуга су бајке; Гисмо са села описује једног простог човека и показује како