Слике из сеоског живота. Св. 3

ВЕШ

Била тако два суседа. Живели се лепо, као браћа. Један без другог нису хтели ни чашу ракије попити; један другом не би на жао учинио за све благо овога света... Оба су имали по једнога сина, једних година, па се и деца пазила и оцеви.

Ако је рад, на њиви су; ако је прело, на прелу су; ако ли свадба, на свадби су. Свагда су заједно и све загрљени. И куд ходе они певају, певају као две лепе девојке. Кршна деца.

Једном име Бранко а другом Илија.

Родитељи су своју децу корели њима двојицом.

— Што се свађате, што се ружитег — Погледајте Бранка и Илију, па се постидите! Ни браћа се онако не пазе!

Једног јутра, баш у свету недељу, викну Бранко Илију.

=— Ој! — одазва се Илија.

— Да ти кажем нешто.

— А штаг

— Пито сам оца да се ја и ти побратимо.

— Па шта рече» — упита Илија радознало.

— Рече: „Нека вам је са срећом, децо! Одавно сам то чек'о!“.

• Илија обави Бранку руке око врата и узвикну радосно:

— "Вала Богу! А кад ћемо цркви»

— Данас. Опреми се!

И одоше радосни те се опремише. Обукоше што најлепше имадоше. Ишљубише родитеље у руку, па се узеше у поруке и кренуше светој цркви,