Слике из сеоског живота. Св. 3

164 ЈАНКО ВЕСЕЛИНОВИЋ

Изиђе из куће и оде у чаршију премишљајући.. Застаде пред једном касапницом и купи меса, па га однесе кући.

— Ево, зготови добар ручак, па ћемо и вина узети.

И опет оде у чаршију. Тумарао је свуда очекујући време ручка. Осећао је страшну глад. Кад би време, он узе једну оканицу вина, па се окрете кући.

— Је ли готовог

=" Јеспе:

— Дај!... Ево вина!

И заседоше за совру. Залогаји се толише у устима.

= Додај ми вино.

Усу и њој и себи, па се напи.

— Охо-хо-хо!... Деде још по једну!

Вино поче радити. Очи му се засветлише, крв проради.

— Баш сам луд!.. Право велиш! Коме течем2,. Од данас ћемо живети!

И попи опет чашу вина... И учини му се леп овај живот. Мислио је: ништа боље од добра ручка и чаше вина.

— Шта сам ти пута говорила!

— Имала си право! Треба и жену послушати. (Сад ћеш видети! — Па се диже и оде у подрум.

Дође ономе Бошку где су му ћупови с благом, и таман да се маши, а нека црна прилика ухвати

га за руку. =— Шта ћешг — упита га. — Хоћу паре! — рече он забезекнут. — Ово не смеш дарнути! — рече Арапин.

— А ко ми брани кад је мојег

= Ово није твоје. |

— Ја чије јег

= Пере касапина.

= Ја не знам тога човека.

= Ово је његово. Е

Јевта, и не знајући шта чини, оде из подрума.