Слике из сеоског живота. Св. 3

ПИСМО СА СЕЛА.

Драги пријашељу,

Чудиш се, је лиг Откуд, велиш, сад овај да се јави! А ја сам, ето видиш, баш хтео да те изненадим. Кад си ме позивао на сарадњу ћутао сам; нисам ти чак на твоје писмо ни одговорио. Зашто Бог би то знао! Сад ми нешто наспело да ти пишем, и ја, ево, узех перо. Шта да пишем» О чемуг (О свему што је око мене, што гледам, што слушам. Ако мислиш да ово није за твој лист — не мораш печатати. Мене баш и не распиње слава списатељска; ја хоћу да ти причам о своме садашњем животу, 0 људима с којима се дружим, о надама и жељама и својим и њиним, јер сам се потпуно с њима изједначио. И мене сад море њихове бриге: невољно погледам на ову суву зиму без снега; плаше ме ове лепоте јануарске, јер се бојим да их у априлу и мају не искијамо.

Иначе није ружно. Овде се да врло лепо проживети. Истина монотоно је; али ономе који је од галаме и метежа побегао, годи овај мирни и тихи живот. Ја нарочито велим живош, јер и ако је монотонија, није мртвило. Да видиш како и он има своје дражи. Само су те дражи сасвим друк-

Писма сл села писао је Јанко Веселиновић последњих година живота из свога села, Глоговца, у Мачви, куда је готово сваке године одлазио на одмор Има их: у Новој Искри за 1900 три, у Новој Искрш за 1902 седам, у Правди за 1904 десет и у Правди за 1905 једно. У њима описује моменте сеоског живота и у главном износи разнолике типове сељака. Ово је прво писмо, којим је отворио серију.