Слике из сеоског живота. Св. 3

кмет ИЛИЈА 5)

проајначи мало, па зло!... Тако једно јутро седимо и смејемо се његовом преклапању, ДОК === ето ти Илије. Промоли главу на врата, па зовну Јанка. Диго' се и ја.

— Које доброг — пита Јанко.

— Братац мој љубезни!... није добро! — вели он.

— А шта јез |

— Братац мој љубезни!... траже коморџије.

— Паг — упита Јанко. -

— Братац мој љубезни!.. мораш ти ићи. '

— Е» — упита Јанко опет.

(Он повуче из чибука, зачкиљи очима, пљуцну, па рече:

— Братац мој љубезни!... мораш!... Истина,

тамо је згибеније... али мораш! Није вајде, братац мој љубезни! .

Јанко заколута очима.

— Шта велиш»2.. згибеније!

—_ Ја са

— Па зар баш ја»

—__Е - пита нешто

— А четворица отишла, а саме женег

— Е, шта ћуг... Братац мој љубезни... власт тако наређује!

Већ му дошло оно око ка' она сићана парица, само сјакти.

— Ама, Илија брате!.. Гледај, ако икако може...

(Он се, лола, санћин, мало наљути, па викну:

— Шта 'оћеш ти, братац мој љубезни2!... Ваљда

смо овде да се ценкамо — а2... Нема ту, братац мој љубезни! Кад гину наша деца — нека н ми азгинемо!

Па нам окрену леђа и оде судници.

Јанку стале очи ка батал сат. У лицу сав ка! крпа. Само ме погледа.

— За њим! — рекох ја.

— А куд, братег

— У судницу!...

— А које ћу му јаде

— Зар не видиш шта 'оће! — рекох ја.

15