Словеначка

96 ФРАН КИДРИЧ

подевесно, имали су жељу да се на „крањској“ основи даде важности и њиховом језичном благу, а Словенци мариборског окружја и у Прекомурју имали су жељу, да се створи нов језични тип.

Међутим је повлашћени друштвени и званични положај немачког и талијанског језика добијао од деценије до деценије нова појачања: са посетама путујућих немачких или талијанских позоришних дружина, које нису ни мислиле на то, да би, поред немачког или талијанског, приредиле и словеначки репертоар; са часописима, који су се штампали и за словеначко подручје само на тим језицима; са школском политиком владе, која је од 1785. полако уводила за немачки језик у гимназији иста права, која је пре имао латински,

Ретки словеначки језични споменици од почетка ХУП до друге половине ХУШ столећа у вези су са практичним животом, и само су одјек случајних обзира, а не народне свести или агресивности. Штампана је за сељачки свет, без везе са црквом, само „Практика“ (сељачки календар) почевши од 1795. год.; а први оглас, који је влада дала штампати и на словеначком, канда је тек из 1764.

Највиша словеначка књижевна форма тога доба су придике и црквене песме, међу којима је и нешто успелих оригинала (од 1507—1777%. штампана су 64 дела, која доносе и црквене песме). Једино спретни дијалог о пролазности света у Пагловчевој рукописној песмарици из 1788. и још нешто штампаних стихова у Похлиновој граматици од 1768., показује, да је понекад ипак већ и који словеначки студент, под упливом црквене словеначке песме, покушавао да гради и световне словеначке стихове.

Мада књижевни рад словеначких противреформатора и њихових наследника у многом заостаје за литерарним полетом словеначких протестаната, ипак и настојањима словеначких писаца у периоду од почетка ХУП до ХУШ столећа припада