Словеначка

СТАРИЈА КЊИЖЕВНОСТ 97

важна улога у развојној линији наше писмености: и у католичким круговима је коначно дошло до признања уверење, да им је помоћ писане и штампане словеначке речи апсолутно потребна; и поред пропасти протестантске организације сачувала се њена словеначка књижевна традиција; разграњавале су се врсте словеначке црквене писмености, поред којих се могла јавити и жеља за словеначким покушајима пи у световној литератури. Свака књижица ове словеначке црквене писмености сведочи о подсвесним енергијама малога народа, да извојшти себи мало места на сунцу више књижевне културе.

Прва етапа препорода (1768—1829.). То што су Словенци двеста година иза штампања прве словеначке књиге били још увек не само без литературе већ и без световне писмености, те што је њихов језик, нарочито у близини вароши, а и у књигама пропадао, то је све био узрок, да су туђинци опет почели гледати на њ са презирањем, као и пре реформације, а домаћи су учени људи изгубили ону свест о дужности према њему, која је онако топло негована у доба протестант"скога књижевнога полета. Туђинцима је био словеначки народ још увек „међу најпрезренијим у такозваном изображеном свету“, а словеначки језик „некористан“, „за граматичка правила неприличан“, неспособан за изражај виших кругова и за примање књижевних вредности, „тат“, који живи на рачун других, и с тога „нека се уклони са земље и заборави“. И тако се словеначки „Крањац“, кога је одликовао државнички, војнички пили уметнички дар, почео сматрати као „Немац“ А учени људи словеначког порекла, под притиском таквих схватања, почели су се и сами сматрати „Немцима“ или су се „стидели говорити словеначки“.

Словеначки препород би се могао почети само тада, када би се почела и опозиција против поменутих схватања туђинаца и домаћих интелигената.

Словеначка 1