Словеначка

200 СТАНКО ВУРНИК

Гласбеник, који је ове године славио педесетогодишњицу. Наша световна „модерна“ у погледу организације заостаје за црквеном, но ипак можемо навести знатније таленте композитора: А. Лајовица (рођен 1878.) оснивача импресионистичке струје код нас, композитора ефектних чуствених зборова и соло песама са клавиром, те неких симфоничних композиција; Е. Адамича (рођен 1877.), који је компоновао преко 200 инструменталних, а већином зборних композиција. Адамич компонује у духу национално обојеног импресионизма, а у последње време је прешао на поље модерне полифоније. Поред ових делују као композитори професори конзерваторијума /. Равник п Л. Шкерјанц, композитори зборних, клавирних и инструменталних композиција у духу „обојеног“ импресионизма. Поменути морамо још и М. Когоја композитора опере „Црне мачке,“ даље С Копорца, Сл. Остерца, а у Штајерској О. Дева и А. Шваба.

Имамо и изврсне пианисте: А. Тост (Беч), браћа Ј. и А. Равник, виолинисте Шлајса и Јераја, те виолпнисткињу В. Јерајеву, а у новије време К. Рупела.

Наша опера се у новије време знатно дигла. Поред директора М. Полића раде још као диригенти: А. Балатка, Н. Штритоф, А. Нефат, д-р Д. Швара и М. Когој. Од солиста да споменемо Јулиуса Бетета, Ковача, Бановца, Тјери - Кавчникову, Ловшетову, даље Ријавца (Београд), Крижаја (Загреб), Шименца (Загреб) и др.

За музичку литературу брину се три музичке ревије; најстарија је Црквени Гласбеник, затим Певец п коначно Обори. Нови Акорди, који су пре рата више година излазили, негујући вокалну и инструменталну композицију, сада су, на жалостпрестали. Станко Вурник

ДЈ ~