Словеначка

204 ФОРТУНАТ ЛУЖАР

тач и надзорник школа, толико је утицао на развој словеначког школства, да је цењен као словеначки педагошки класичар. Саставио је око 50 књига за школу И за народно просвећивање. Сломшек је и оснивач Друшшва св. Мохора. Чланови тога друштва добивају по пет и више књига годишње, а у народ је отишло досада током 45 тодина много стотина хиљада просветних списа. Сломшек је уређивао наставу по најбољим тадашњим начелима, и то на подлози матерњег језика; утемељио је нарочито очигледну и реалистичку наставу. Година 1848. значи велики преокрет и за школство. Оловеначка омладина добила је свој први омладински лист Ведеж (Вналац). Министарска одлука од 2. септембра 1848. поставила је начело, да мора бити у основној школи матерњи језик ученика, за које је школа основана, уједно и наставни језик. Године 1858. министарска одлука је нагласила, да се треба у трећој школској години обазирати и на други земаљски језик, а наука о вери да се мора предавати на свима школама само на матерњем језику. Тако су била званично отворена врата за словеначку народну школу. После обновљеног уставниг доба, 1860. г., и Словенци су добили право, да „наклада школских књига“ у Бечу, основана од Марије Терезије 1772. г., издаје и словеначке књиге. Словеначке основне школе су се брзо умножиле. 1847. било је једва 46 школа, 1849. има их већ 139, а 1859. г. 288 и 517 мешаних основних школа. с

Са пристанком парламента добила је Аустрија 21. децембра 1867. г. државни основни закон о општим правима држављана. Нарочито су важни били чланови 17., 18. и 19. којима је била призната слобода науке и наставе. За верску наставу у школи морала се бринути дотична мњрква, а држава је имала највиши надзор над свима школама. Сва народна племена у држави су са истим правима; у