Словеначка

ПРОСВЕТНЕ ПРИЛИКЕ 207

веначкој најстарија је прва државна гимназија у Љубљани. Већ 1418. г. постојала је код цркве св. Николе латинска школа. Поред ње је била од 1563. до 1594. г. протестантска латинска школа ; затим језуитска гимназија од 1596. до 178. На место латинског дошао је немачки језик, а и у доба народног препорода остала је гимназија са немачким наставним језиком. Тек 1882. г. дозволила је аустриска влада словеначке паралелке, али само у нижим разредима. То је уопште први почетак словеначке средње школе. Осим на овој школи, основане су словеначке паралелке и на нижим разредима других гимназија, али само у Крањској; у другим словеначким земљама све су средње школе и даље остале немачке, то јест и словеначки ђаци морали су да се уче на немачком. Стара је и државна реалка у Љубљани, која је била основана 1851. г., као нижа реалка, а од 1865. г. је допуњена у вишу реалку са седам разреда, као немачки завод. Временом су се оделиле словеначке паралелке, које су се међутим разликовале од немачких само по томе, што је постао словеначки језик облигатан предмет, а и веронаука се учила у нижим разредима словеначки. Све је друго било немачко, и то до ослобођења. Француски језик био је облигатан од трећег разреда. После ослобођења постала је реалка чисто словеначка. У Марибору је била гимназија основана као језуитска 1757. г. Од 1781. г. били су на заводу нанамештени ппаристи, а од 1790. г. световни учитељи. Првобитно је била сва немачка, тек много доцније, и то год. 1889. добила је словеначке паралелке у четири нижа разреда, а после ослобођења је постала сасвим словеначка. У Новом Месту су основали петоразредну гимназију фрањевци 1746. Године 1870. је преуређена у државну реалну вишу гимназију, а од 1878. је хуманистична гимназија са облигатним цртањем у нижим разредима. После ослобођења преуређена је у реалну гимназију.