Словеначка

212 ФОРТУНАТ ЛУЖАР

тво“ постоји већ од 1860. г. „Друштво учитељска самопомоћ“, које је било установљено већ 1898, г., има сврху, да одмах помаже својти умрлога учитеља. „Друштво за сезидање учитељскега конвикта“ постоји од г. 1895. Овоме друштву је придодана п штедионица. Од г. 1906. има словеначко учитељство своју властиту велику штампарију, „Учитељска тискарна.“ Године 1920. била је сазидана „Творница учила“ у Љубљани, којаје доцније обуставила рад. У мају 1920. била је основана задруга „Учитељски здравилски дом“ у Рогашкој Слатини. Године 1924. основано је још и посебно „Потпорно друштво за учитељски нараштај.“

За даље образовање учитеља и за подизање педагошке књижевности била јег. 1901. у Љубљани основана Словенска школска матица. Ово је друштво од великог значаја за научни и стручни развој словеначког школства. Објављује расправе о психологији детета, помоћне књиге за разне научне предмете и списе о дидактици за основне и средње школе. Сваке године изађе више књига у две до три хиљаде примерака.

За омладину постоји више илустрованих листова. Најстарији омладински лист је ВБршец (Вртић) "са прилогом Ангелчек. Поред овога излази -2овончек (Звонце). За средње школе излази месечник "Ментор. За свој нараштај издаје гимнастичко друштво „Соко“ лист Соколич, а друштво „Орао“ Орлич.

Средње школе су добиле после ослобођења друго лице, а пре свега се уредило њихово језично питање. Немачки језик се свуда одмах укинуо, а само привремено оставио онде, где је било немачких мањина. Како на основним, тако се и на средњим школама увео српскохрватски језик као посебан предмет. Неугодно је утицало натло мењање наставног плана.

Број средњих школа остао је од ослобођења "скоро непромењен, само се у Мурској Соботи основала нова гимназија; но број ђака и разреда се