Словеначка

214 ФОРТУНАТ ЛУЖАР

ћичка школа у Маријанишчу је од г. 1898. завод за домаћичке учитељице.

Занашске и шрговачке школе. Предратна државна занатска школа у Љубљани била је г. 1920. преуређена у шехничку средњу школу. Ова има за разна наставна оделења од г. 1911. у великом стилу зидану зграду за школу и радионицу, и сада је највећа у Југославији. Наставника има 69, ученика и ученица 778 У провинцији по већим крајевима постоје још 42 занашско-продужне школе за 3800 ученика. За уметнички занат постоји на техничкој средњој школи још и школа рПробуда“ и „Средишњи завод за женски занат.

У Љубљани има п шрговачка академија са три годишта и једногодишњим абитуријентским течајем, а дноразредне шрговачке школе су у Љубљани, Новом Месту, Марибору и Цељу.

У Љубљани има савез пољопривредних задруга „Задружна звеза“ (Задружни савез) од г. 1918. нарочиту полугодишњу задружну школу за вођство задруга У више крајева у Словеначкој основане су п „трговачке продужне школе.“ У Крању је стручна школа за пушкарсшво, у Радовљици поучна радионица за корпарство, а у Љубљани су организовани путујући течајеви за корпарство.

Мугичке школе. Музичко друштво „Глазбена Матица“ у Љубљани основано је г. 1872. са задатком, да издаје словеначке уметничке и народне песме за хорско певање. Тај свој задатак вршила је Глазбена Матица првих десет година свога ОПстанка. Но ускоро се показала потреба, да се оснује властита словеначка Музичка Школа, п Матица је почела са њом у јесен 1882. Из скромних почетака развијала се школа све боље и боље тако, да се раширила г. 1919. у потпуни конзерваторијум. Тај Конзерваторијум је преузела 1. априла 1926. под своју управу државна просветна власт, док је Музичка Школа остала још увек под управом Глазбене Матице. Крајем школске године 1926-