Словеначка

ГЕОГРАФСКИ ПРЕГЛЕД 21

Међу Дравеким-пољем и Савом, чија се долина од Радеча даље опет шири, простире се опет бреговита земља са наизменичним низовима нижих терцијарних котлина, по којима теку веће воде и где се јављају слојеви мрког угља и лигнита (угљенокопи код Рајхенбурга и Брежица). И тај је предео по висинама и благо нагнутим подинама, добро обрађен и сразмерно добро насељен; што је више земља отворена према панонској сграни, то се све више јављају виногради. Већих места ту нема; треба поменути само Рогашку Слатину са врло добро посећеним лечилиштем и летовалиштем.

Слично је Долењско побрђе између Саве и горње (и доње) Крке; међу вишим кречњачким брдима су терцијарне котлине са угљеним слојевима, особито у долини Мирне (угљенокоп Крмељ код Шт. Јанжа) И туда је земља по висинама обрађена и насељена, а већа места су ограничена на долину Саве и доње Крке.

Крај доње Крке је већа Брежичко-кршка котлина, која је окружена терцијарним брежуљцима, а у средњем делу је доста пространа раван, која је нашироко отворена према хрватској Посавини; и ту емо, дакле, у непосредном додиру са панонским пределом, зато је ивица котлине винотрадарски крај, нарочито по брежуљцима око Брежица и Кршкога, који су већа средишта у долини Саве. Више горе, крај Крке, је Ново Место (8300 становника), знатније локално средиште, најважније место Долењске, које се због немања индустрије не може јаче да развије. |

Горјанци (до 1181 м), који ограђују Кршку котлину на југу, чине граноцу према Хрватској; на њима су биле најстарије ускочке насеобине. Крај горње Крке, а особито западно од ње, имамо изразито развијен словеначки карст. У источном делу су само мања карена поља, на пр. Гросупељско и Добрепоље те Рибничко-кочевско ; међу њима су већином кречњачка брда и висоравни са карс-