Словеначка

ГЕОГРАФСКИ ПРЕГЛЕД 28

је Постојна, чувена због своје пећине, већ на рубу кречњачког терена, и највећа Випавска долина, која прелази у долину Соче; у Випавској долини је због тога већ изразит утицај медитеранског поднебља са раним пролећем, врло топлим, ведрим летом и интензивним виноградарством, чије је средиште Випава, док оближња Ајдовшчина, која је са Горицом везана железницом, има значаја као веће индустриско средиште. Ипак ту смета бура, у зимској половини године, и осетљивије биљке (маслина, смокве, бадеми и т.д. могу да се одрже тек у околини Горице.

Међу наведеним басенима, Тршћанским заливом и доњом (Сочом простире се најнеплоднији део словеначке територије, Тршћански и Коменски Крас. Површина је највећим делом каменита, без шуме, са незнатним површинама плодне земље, где су виногради, чувени због јаког црног вина (теран), главна основа егзистенције. Свака п најмања оаза плодне земље је брижљиво обрађена, иначе не би било могуће истрајати на оскудној земљи, где, разуме се, не може бити већих насеља.

На југу прелази овај предео у више — још више пусте — висоравни Чичарије, где прелази словеначки елеменат у хрватско становништво. На тршћанско-копарској обали јавља се поново уска зона пешчара, који се продужује у све ширем појасу у средњу Истру. Ту допире словеначко становништво од Истре до близу доње Соче, до Штивана код Девпна, до Јадранскога Мора. Ту је Трст, који је био у свом старом делу, истина, талијански, но где су сва околна насеља непосредно сведо старих градских бедема увек чисто словеначка. Исто тако је Копер остао талијанско место, а непосредно око њега су словеначка села.

Аустриска Словеначка обухвата јужни и централни део Целовачке котлине и доњи део Зилске долине. Народносна граница иде данас од ушћа реке Лабуднице (Лавант) по бреговима између Драве