Словеначка

ИСТОРИЈА 45

менама дошао највећи део ондашње словеначке земље у руке присталица царске странке. Али ни овој није било тако лако доћи до власти. Не само папина странка, која је у салцбуршким надбискупима, имала јак ослонац, него и онда моћне карантанске војводе из породице Епенштајн биле су против овакве поделе области, које су стварно припадале Карантанији. Оглејски патријарси могли су с почетка одржати само Фурланију. Тек кад је са Удалриком 1086. год. дошао на патријаршиску столицу један од породице Епенштајна, нашао се начин за споразум. Крањску је добио поновним владарским даром (1098.) патријарх, а Истром су управљали грофови из различитих породица. Развијање династичких шерштшорија. Крај ХТ века п ХП век доносе све веће цепкање словеначке земље у поједине покрајине, у којима постижу све већу моћ и слободу од владалачке власти, смотреном територијалном политиком, наследни династи наместо некадашњих великих чиновника круне (грофова и маркгрофова). Словеначка земља, која је могла у Великој Карантанији и њеним маркама сачувати највећи део свог националног подручја, барем у политичким границама једне велике покрајине, расулом њеним изгубила је то јединство. У покрајинама долазе поједине породице до све веће власти. У старој Караншанској Марки на горњој Мури и Раби маркгрофови од Штајра су из породице 7раунгауских, који јачају од средине ХТ века своју власт и шире је у ХП веку постепено према југу. Средином ХП века (1148.) успело им је да добију као баштину марку на средњој Драви, где су себи створили у граду Марибору јаку позицију. Њихова марка, која се по граду Штајру почела називати Штајерска Марка, постала, је 1180. год. војводина После изумрћа Траунгауских наследили су њихову земљу и уједно преузели и њихову према југу упућену територијалну политику, 1186. год, династи у Источној Марки