Словеначка

46 милко кос

на Дунаву, војводе из породице Бабенберт. Источна граница ове настајуће Штајерске Марке према Угарској и Славонији (Хрватској) формирана је тек почетком ХШ века из пограничне зоне у сталну пограничну линију, п то после оштрих бојева са Мађарима. Јужна граница ове траунгауско-бабенбершке Штајерске ишла је тек мало јужније од Марибора.

Јужно од марке на Драви заузима Савињска Марка један сасвим посебан положај. Територијална конфигурација показује доста шарену слику. К Штајерској Марки ова земља још не спада у ХШ веку, али има са Корушком и Крањском уске политичке везе које изгледа да доџиру у веома старо доба. Територијална расцепканост ове покрајине, која нема ни јединственог назива, онемогућавала је једној породици да би дошла у њој већ рано до династичке власти.

Исту шарену територијалну конфигурацију као Марка на Савињи показује Крањска. Црквена земља (Оглеј, Салцбург, Бриксен, Фрајсинг, Крка) меша се и преплиће са територијама домаће и стране световне господе (Андекс-Меран, Шпанхајм, Боген, Вишња Гора) и ствара једну конфигурацију, која није била нимало подесна за развијање земаљског господства у рукама једне породице. Од половине ХП па до половине ХШ века кушају три породице, једна за другом, да се дочепају земаљске власти у Крањској: Андеке-Мерани, Бабенберзи и Шпанхајми. Грофови из Андекса и грофови из Богена наследили су поседе у Крањској као шураци по маркгрофу Попону, који је умро 1101. год. Док грофови из Богена из економских и других разлога ниву могли постићи веће власти у земљи, дочепали су се ње у другој половини ХИ века грофови из Андекса, којима су у томе помогли сретни случајеви и смишљена државна и династичка политика. Постали би вероватно земаљски династи и у Крањској, да није то спречило