Словеначка

ИСТОРИЈА 59

слободни сељаци постали су старословенски „касази“ (Ед4Ппсег); а нису се могли ни као такви одржати, него су почели све више тражити заштиту великих господара.

Остали сељаци били су као и у ранијем средњем веку или полуслободни или неелободни, који вреде господару само као благо. Положај ових друтих променио се од ХШ века нешто на боље. Под утицајем цркве н. пр. признате су женидбе сељака, али нису смели слободно да бирају жену. Постепено добивао је п зависни сељак на основу такозваних слободних наследних закупа неко право на земљу, коју је обрађивао. Неки су могли предати земљу као баштину или продати је, али већина само давати је у баштину, код трећих опет смрћу је престајало свако право на земљу, тако да је није морао предати господар наследницима умрлога. На стару потпуну неслободу сећала је још дуго времена тлака, и сећали су на то данци, које је тражио господар приликом прелаза хубе у другу руку. Постепено побољшавање положаја неслободних, зависних сељака, уз погоршавање положаја полуслободних и ослобођених сељака, довело је крајем средњега века до све већег изједначења словеначког сељаштва уопште, те је створило један јединствени сталеж поданика различитих „господстава“. Племсшво. Према широким масама сељака стоји племство, које се после доласка Немаца у земљу различито диференцирало. У раном средњем веку стоје на највишем месту велики племићи слободног порекла, у које су се ваљда претопили и многи словеначки племићи пренемачког доба. Уз ове имају у политичком погледу једнака права уопште слободни људи, било немачког, било словеначког порекла. Али тих слободних, — особито малопоседника, — било је у словеначкој земљи све мање. Из политичких и економских разлога били су многи принуђени да се ставе под заштиту цркава и ве-