Словеначка

60 милко кос

ликих вазала и тиме су губили слободу. Даље се много променило и у социјалном погледу, откада су се различите племићске породице дочепале династичке власти, на пр. Шпанхајми, Траунгауци, Бабенберговци, Андекси и т.д. Нису више били меродавни слобода или неслобода, већ витешка служба под оружјем и одношај према династу. Феудализам је прожео и поделио и код Словенаца средњевековно друштво. Они који имају право да носе оружје сачињавају племићски сталеж у широком смислу ове речи. Разликују се од сељака и грађана, који овог права немају.

Како број слободних уопште, тако је и број слободних староплемића, словеначких и немачких, постајао у раном средњем веку све мањи. Неки су изумрли, други опет из различитих, нарочито економских разлога пропали и заузели нижи степен. Велике слободне породице, које су код нас развиле династичку власт, све су редом страног порекла и досељене (Епенштајни, Шпанхајми, Бабенберговци, Андекси). Већином су до ХШ века све изумрле. До друге половине срздњег века су се одржали и у својој снази још и порасли Горички и Цељски грофови. Али како је број слободних и за ратну службу способних постајао све мањи, то је баш потреба да се има што више војника подигла п код Словенаца неслободне. Неслободни вишези долазе до све већег значења. У неким деловима словеначке земље било је социјално подизање неслободног витештва много брже него у другим крајевима. Погранични положај царевине према истоку тражио је убрзавање појачања неслободног витештва, које је било одличан бранилац државних граница. У Штајерској се развио сталеж неслободног витештва најраније, а касније у Корушкој, Крањској и Истри. Ово јасно показују велике повластице за штајерске минисшеријале, —- како се овај нови витешки сталеж звао, — из 1186. и 1237. год. Ратови са Мађарима и кастеланска