Словеначка

ИСТОРИЈА 65

зивна снага почела је одонда да опада. Успеси великих ратова против Турака у ХУП веку одбили су дефинитивно турску опасност од словеначке земље.

Социјална криза словеначког сељака. Донекле у вези са турском стоји социјална криза словеначког сељака у ХУ и ХУМ веку, која се највидније огледа у великим сељачким бунама. Сељачке буне против феудалног притиска нису у ХУ—ХУГ веку ограничене само на Словеначку и Хрватску, већ су по својим узроцима и опсегу једна међународна појава. У ХУ веку изједначени су и словеначки сељаци у један јединствени сталеж „поданика различитих патримонијалних господстава. Властела је гледала да добије од својих поданика што више данка у роби, јер је ову у то време, када је већ свуда превлађивала новчана привреда, могла много лакше претворити у новац него ли пре тога у доба натуралне привреде. Опште порезе, које је државна управа прописивала племићима, сваљивали су ови на сељаке. Многи племићи због нове технике у оружју нису се више бавили војничким пословима, већ су се повукли на своја добра, па онде преузимали и одузимали у властиту режију општпрне територије, које су пре, за мале закупне своте, држали сељаци. Доминикални посед шири се на штету рустикалног. Све више је спречавана сељаку слобода кретања. Новчане одштете, које тражи властела за лов, за пашу, за случај смрти, за различите уговоре, за сечу дрва ит. д, постају све веће и многовреније. Ратне неприлике за време цара Фердинанда Ш, нарочито у борбама за цељску баштину, затим честа турска пљачкања, приликом којих су господа тражила нарочити порез, све је то у другој половини ХУ века само доприносило повећању незадовољства сељака и нагонило га на самопомоћ. А у исто време властела није скоро ништа чинила да заштити сељаке, који

Словеначка 5