Словеначка

66 милко кос

су се морали против Турака сами бранити у нарочитим тврђама, званим „табори“.

Први словеначки сељачки „пунти“ из друге половине ХУ века локалног су значења и уперени само против појединих господстава ; тако корушки из 1418. год. Прва већа буна, која се раширила по Крањској, Штајерској и Корушкој, јесте из 1515. год, али није имала успеха. После неколико мањих, букнула је 1578. год. највећа, која није била ограничена само на Словеначку, него је обухватила и суседну Хрватску, откуда је заправо и потекла. Организована је најбоље од свих. Средиште јој је било у Хрватском Загорју и суседној Крањској и Штајерској. Али и 1758. г. поражене су словеначке и хрватске бунтовничке чете под заповедништвом Илије Грегорића. Сељачког вођу Матију Гупца крунисали су на Марковом тргу у Загребу на ражареном железном престолу са усијаном железном круном. И после ових већих буна из 1515. и 1578. год. понављале су се и побуне мањег локалног значења све до ХУШ века, али све без успеха. Против ондашњег организованог друштвеног поретка није могао словеначки сељак поставити организовану другу силу, којом би, револуционарним путем, могао променити свој социјални положај. Социјални покрети словеначког сељака остали су без већег позитиввог успеха.

Реформација и прошивреформација. Већи и повитивнији успех за Словенце донела је трећа криза. Била је то криза верска, везана уз покрет реформације. Као што нису социјални покрети словеначког сељака у ХУГ веку ништа нарочито словеначко, него се у исто доба шире слични покрети и у многим суседним покрајинама, са истим узроцима, са истим током пи са истим успесима, тако није ни верски покрет у Словеначкој, по својим узроцима и почецима, ништа нарочито словеначко. Реформација у словеначким земљама постаје баш словеначка тек 1550. г. када је изашла прва словеначка

+ Па о Ета а. __--- ~ |.