Словеначка

ИСТОРИЈА 67

штампана књига и кад је тим створен темељ словеначкој књижевности.

Узроци за ширење реформног покрета у словеначким покрајинама у главном су исти као п у многим суседним, нарочито немачким, покрајинама, откуда је покрет и дошао до Словенаца. Више свештенство, већином страног порекла, бавило се више политичким и војничким пословима него верским пи црквеним. У својим рукама има велики број бенефиција, а бави се често ван свога службеног места пи земље. Од вишег свештенства оно ниже, постављено на нижа службена места, слабо је награђено, те не показује због тога, као и због незнања, потребне верске ревности, већ се бави често другим, за свештеника непристојним пословима и живи животом који изазива јавну саблазан. Али ове и сличне прилике у цркви, и у круговима њених службеника у словеначкој земљи, нису биле једини узрок за ширење верског покрета. Расположење за „нову веру“ треба тражити и у општим приликама, у којима је онда живео сељак, грађанин и племић,

Дубоко веран словеначки сељак, који против турских најезда и других невоља није нашао помоћи код господе, којој је из дана у дан служио, исто тако није нашао помоћи ни против господе у цара. С тога је, огорчен, тражио коначно утеху и помоћ у цркви и код њених службеника. Али ни ту није налазио истинске помоћи, нити је могао потпуно задовољити своје верске потребе, него је, напротив, сагледао необичне прилике у којима се црква налазила. Тако је могла наука новог верског покрета, који са дизао против нездравих прилика у цркви, а коју су словеначком сељаку проповедали и ширили списима на његовом јевику, наћи одзива и међу простим народом, иако не сувише много. Пре, брже и интензивније ширила се нова верска наука међу грађанством и племством.

Најпре су се шириле реформаторске идеје међу

5