Словеначка

ИСТОРИЈА. 69

тембершкој, где је основао штампарију за словеначке, хрватске и српске књиге, штампане латиницом, ћирилицом и глаголицом.

Најјаче противнике нашла је реформација у католичким Хабсбурговцима. Надвојвода за Унутрашњу Аустрију, Карло, (1580—1590. почео је под утицајем језушта иступати врло оштро против протестаната, и то најгоре против оних у градовима и селима. Из његова доба датирају први насилни покушаји преобраћања протестаната, прогони из земље и прве реформациске комисије за рекатолизацију словеначке земље. Карлов син, надвојвода Фердинанд Штајерски (од 1590.), изагнао је протестанске проповеднике и учитеље најпре из градова (1598.), а онда из господства властеле и присилио је између 1599—1604. грађане и сељаке, да постану католици или да напусте земљу. 1628. год, после Беле Горе и пада чешких сталежа, дошли су на ред и племићи у словеначкој земљи. У доба Фердинандово (1 1687. победила је потпуно код нас противреформација. Фердинанд је нашао ревносне помагаче за своје настојање у језуитима, који се настањују од 1596. год. и у ЈБубљани, и у појединим високим црквеним достојанственицима, нарочито у љубљанском бискупу Томажу Хрену (1599 —1680.), који је био председник комисије за рекатолизацију Крањске. За кратко доба постала је словеначка земља опет католичка.

Доба апсолушизма и почеци народног препорода. Противреформација у словеначкој земљи не значи само победу католичке цркве над протестантском, него и победу апсолутистичке државне власти над сталешком — племићском. Племство губи своју политичку моћ и утицај. Пре политички фактор, постали су племићи сада владаочев експонент као државни чиновници, који заузимају сва важнија места у цркви, војеци, државној и земаљској управи. Само према сељацима одржала је властела и даље своју стару социјалну надмоћ.