Словеначка

ИСТОРИЈА 71

дара обзир на сталеже и могло је'доћи до енертичнијих рефорама у корист сељака. Најважније је реформе донело тек доба такозваног дросвећеног апсолутизма, које је у Словенаца везано уз имена царице Марије Терезије и цара Јосифа П. Реформе Марије Терезије (140—1780.) и њеног сина Јосифа П (1780—1790.), постале су под утицајем нових идејних оријентација, које се у правуи философији појављују већ у ХУП веку, те се у доба такозваног просвећеног апсолутизма, — као реакције против „деспотског, — примењују у држави, њеном уставу и управи. У настојању, да се створи од хабсбуршких земаља једна јака и централна држава, латише се, под утицајем савремених идеја просвећености, владе Марије Терезије и Јосифа П опширних и далекосежних рефорама на војничком, финансиском, управном, економском, школском, црквеном и социјалном подручју. За Словенце су биле најважније социјалне и школске реформе. Држава просвећеног доба, руковођена мотивима повећања, порезне снаге и броја становништва, и то под утицајем учења природног права о усрећавању народа, сматрала је за своју прву дужност да побољша положај сељака. Зато је порезна реформа Марије Терезије одредила најпре тачно приносе сељачких и властелинских имања, утврдила порезе које има да плаћа сељак и опорезала како црквену тако и племићску земљу (Терезијански катастар), а ову оделила тачно од сељачке. Управе појединих властелинстава ставила је под надзор нових окружних надлештава чија је дужност била да штите сељаке од самовоље господе. Многе сељачке дужности и права тачно су узакоњени, или је бар њиховом узакоњењу прокрчен пут. Држава се стара за рационалну пољопривреду и оснива пољопривредна друштва (у Целовцу 1764., у Горици 1765. у Љубљани 176". Број властелинских (патримонијалних) судова постепено је смањен. Држава је преузела на себе бригу за школе,