Словеначка

12 | милко кос

Општом школском уредбом из 1774. год. предвиђене су у главним градовима нормалне, у већим главне, а на селу такозване тривијалне или основне школе. Ово ниже школство имало је и у словеначким крајевима немачки карактер. Похађање школе постало је обавезно.

Аустриске провинције добиле су 1748. год. нову управну поделу у округе, који зависе од губернија. Још веће значење него реформе Марије Терезије имају реформе Јосифа П. У управном погледу сјединио је мања управна места са већим; тако у словеначкој земљи поглаварство за Горицу и Градишку са 'Третом, Корушку и Крањску са Штајерском у један губернијум са седиштем у Грацу. "Окружна надлештва добила су још веће компетенције него што су их имала за Марије Терезије. Као званичан језик уведен је немачки. Порезни и урбаријални патент од 1789. год. уређује порезе; по њему отпада свака разлика у опорезивању појединих врста поседа (господског, сељачког, црквеног); као основа узет је бруто приход. Више не подижу порез властелинства, већ општине. Сва давања сељака властели претворена су у новац. Од 1781. до 1785. год. постепено је укинуто кметство и уређени су односи између властеле и сељака. Држава се стара да заштити сељаке, који постају све више слободни власници имања која обрађују.

У верским стварима дао је Јосиф П протестантима и православнима толерантним патентом од 1781. год. слободу приватног богослужења и грађанску равноправност. Укинуо јен у словеначкој земљи скоро све манастире, који су се бавили само контемплацијом и од њихових имања је основао такозвани верски фонд, из којега су и код Словенаца подигнуте многе нове парохије. У црквеноадминистративном погледу уређене су границе дијецеза и парохије. Школство прелази све више у руке државе. Број основних школа знатно је умножен.