Словеначка

ИСТОРИЈА 78

Идеје просвећенога апсолутизма, како се појављују у реформама Марије Терезије и Јосифа П, имале су посредног утицаја и на почетке култшурног препорода Словенаца у другој половини ХУШ века. Иако су биле тенденције споменутих владара директно противне ширењу народних језика, — осим немачког, који су свуда наметале, ипак су владина настојања око напретка, благостања и социјалног ослобођења сељачког народа, могла скренути међу појединим интелигентима у Словеначкој, — световњацима и клерицима, — већу пажњу п побудити већи интерес и за сам народ, из кога су изишли или међу којим су живели, те су тако онда могла дати иницијативу за његове примитивно-практичне књижевне потребе, нарочито за оне које су биле у складу са реформним тенденцијама владиним (књиге за основну школску наставу, књиге о пољопривреди). За Марије Терезије и Јосифа П покренути општи интерес слободоумнијег правца за књижевност, уметност и науку могао је опет, кад је била већ примитивно-практична литерарна потреба делимице оживљена, лако дати иницијативу и за нове песничке пи драматске покушаје на словеначком језику, за нову граматику (Похлим 1768. и речник (1781.) и за прву историју Словенаца (Антона Линхарта,Уегапсћ етег безећјсћђе хоп Кгајп 1788., 1791.). Све ово било је од највеће важности за даљи културни и политички препород Словенаца у ХТХ веку.

Илирија и Илиризам. Француска револуција и доба после ње утицали су у великој мери на територијално-политичку и културну историју словеначке земље и Словенаца.

У територијално-политичком погледу дошло је до промена најпре после Кампоформиског Мира (1797%.), кад су потпали под Аустрију млетачки делови Далмације, Истре и Фурланије. Али не за дуго, јер су Пожунским Миром (1805. припојене Истра и Далмација новој краљевини Италији. По-