Слово о Лапову

Зоран Солунац ПЕЧУРГРАД

Е Било је то давно, давно. Заправо није било баш тако давно - јунаци ове приче

су баш ту, у великој црвеној печурки какву до сада видели нисте. Хајде да

| "упознамо њихове становнике! Да бисте

Е: ДОШЛИ до те печурке идете право, па

десно од Старог храста, а онда лево. Е баш ту се налази Печурград. Покуцате два пута и кажете:

- Краљеви, чаробњаци и вилењаци су моји пријатељи. И гле чуда, врата се отворе.

Око њета четкице, боје, листови, права мала галерија. Мазало: - Помешам црвену и плаву, не треба ми то, а кад помешам црвену и белу, упсс... то је то! Цео Печурград је исликан његовим сликама. Тада се зачу лавеж малог пса Лакија.

Лаки одјури највећом брзином до своје господарице Кале.

Она је задужена да Печурград изгледа чисто и лепо.

Кала је засадила пуно цвећа и Ареара, тако да је цео Печургарад права башта вилењака. Она се брине о птицама, зверима, а има и пријатељицу Буби, малу мацу мезимицу.

Буби често побегне код своје пријатељице Бака Доре.

Дора прича најлепше приче на свету и стално говори како је то некада било. Кад падне вече, сви становници неутрала се окупе и слушају прелепе приче. ; Печурград и његови становници имају непријатеља, кртицу Кртка.

Сваке вечери он изрије башту Печурграда и направи прави урнебес. Кала кад га угледа каже: - Како си, Кртко, ниси

ваљда опет направио неку штетуг Кртко се само исплази јер је много неваспитан. Кад становници виде почупано цвеће и изривене тунеле сви крећу да среде вилењачку башту. И увек је тако, кад год су у невољи, сви су ту један другом да помогну. А сад је вече и сви спавају и сањају месечеве снове, само Кртко урнебес прави.

ЗОРАН СОЛУНАЦ је рођен у Крагујевцу 1971. године. Након завршене драмске школе, смер глумац- луткар уписује Вишу школу за образовање васпитача у Београду. Радио је у позориштима: „Пинокио и Палчица“ у Београду и „Позоришту младих“ у Крагујевцу.

Ради у Предшколској установи „Наша Младост“ у Лапову и има 25 година радног искуства као васпитач.

„Оснивањем часописа „Печуркица' при дечијем вртићу у Лапову јавила се потреба да се он приближи деци различитих узраста. Било је сигурно да је бајка, са становишта мог рада као васпитача, најбољи пут у креирању часописа. Осмишљени су ликови као заштитници страна часописа и на основу тих Аикова кренуо сам осмишљавање бајки. Пре сваке објављене бајке у часопису, бајку сам читао деци различитих узраста и пратио и њихову пажњу и заинтересованост. Први ликови у бајкама били су: вила Кала - као заштитница природе, Мазало - заштитник боја и линија, Лаки заштитник знања и вештина. С настајењем првих бајки негде је и у мени свет маште постао још чаробнији, а слике и догађаји су постајали део мог живота, Тако настају бајке са новим ликовима и догађајима које су пратиле план и програм васпитно-образовног рада, али и неке од актуелних дешавања у вртићу. Свака од ових бајки прати илустрације мог виђења тог чаробног света виле и вилењака“, каже Зоран.