Слово о Лапову

(кроз класично тестирање путем теста, отвореног и затвореног типа);

-Организовању стручних скупова на тему читалаштва, познатих књижевних ствараоца како историјских личности, тако и актуелних књижевника.

Акција „Читалићи" се спроводи на више нивоа почевши од школског, преко општинског, до републичког нивоа такмичења. Укључивањем деце из дијаспоре пружена је јединствена прилика да она упознају раскош језика својих предака и уживају у креирању својих читалачких искустава.

У годишњим извештајима о реализацији пројекта „Читалићи“ који су објављивани на сајту пројекта, уочава се развој и раст учесника и сарадника пројекта. На пример, 2013. године учествовало је 11 основних школа из Србије, 2019. чак 100, а ове године седамдесет две школе. Забележено је да је 2018. учествовало 18 основних школа из дијаспоре, а 2019. године 40 школа из Републике Српске. Највише библиотека учествовало је 2018 10. За пројекат су све време биле заинтересоване и предшколске установе, као и издавачи. Укупан број учесника кретао се од 960 (2014) до 7869 (2018), ове их је било 7000. Највише учесника на републичким смотрама је награђено 2014. године - 292.

Велики допринос активности „Читалића"

дала је ауторка портала за учење српског

језика у дијаспори „Словце" Драгана Јовановић Мијатовић.

„Читалићи“ су почели да се реализују у Француској, Немачкој, Холандији, Норвешкој и далекој Аустралији.

Након десет година постојања он представља _ озбиљну _ активност · на културној мапи Србије. Присуство и активност великог броја песника и јавних Аичности дало нам је потврду да смо на правом путу. Наши песници на смотрама били су: Моша Одаловић, Градимир Стојковић, Дејан Алексић, _ Милоје Радовић, Елизабета Георгиев, Катарина Јовановић, Бранко Стевановић, Г ордана Тимотијевић, Тоде Николетић, Бранислав Јанковић, Александар Јањушевић, Јасминка Петровић, Бојан Љубеновић, Душан Поп Ђурђев, Виолета Јовић, Власта Ценић, Љиљана Крстић и Светлана Биорац-Матић.

Улога библиотеке као стожера пројекта “Читалићи>

На основу свих до сада изложених чињеница и података запажена је велика улога Библиотеке „Вук Караџић" из Алексинца у пројекту „Читалићи". Она се може поделити на више праваца од којих

би најзначајнији били: институционални, логистички, финасијски, и фактор повезивања различитих чинилаца у друштвеном и културном животу у циљу реализације пројекта. Проблем читалаштва и читаности је присутан у свакодневном библиотечком пословању. Суочени са констатним падом читалачке публике библиотеке, библиотекари су принуђени да предузимају различите кораке. Није никаква новина да организацијом дечијих програма анимирамо подмладак који би касније могао да прерасте у озбиљну читалачку публику. Кроз поменуте идеје „Читалачке значке" некада и „Читалића" аутора проф. Српског језика Маје Радоман Пвјетићанин сагледавамо могуће правце деловања на дечју популацију. Библиотека као установа културе може са пуним капацитетом у оквиру својих програмских активности институционално да помогне остварење једне такве активности, будући да је повезана и са центрима за културу, школским установама на свим нивоима, као и издавачима и песницима. Веома битан фактор у свему је и финансирање

које је код библиотеке као установе културе генерисано кроз примену програмског буџета, што гарантује континуитет одржавања пројектне активности,

Извођење оваквих садржаја, уз неопходну финансијску помоћ, изискује сарадњу свих потребних чинилаца Чињеница да је овогодишња Републичка Смотра „Читалићи 2022" библиотеку стајала 640000 динара, а да се при том за све остале програме у библиотеци годишње издваја 500000 динара у оквиру годишњег буџета Установе намеће питање: „Шта библиотека добија од толиког улагањар“, обзиром на време у коме увек недостају финасијска средства за културу.

Сви запослени у библиотечкој делатности морају бити свесни да је простор библиотечког деловања и рада како у самој библиотеци, тако и на тргу, улици, пункту, | покретној библиотеци. „Излазак изван зидова“, разбијање „калупа“ и стереотипа библиотечког рада, искораци су којим ми прилазимо читалачкој публици (у овом случају деци, наставницима, професорима, научним радницима, песницима). Таква врста ангажмана кроз реализацију овог пројекта пружила нам је могућност вишеструке сарадње како на локалном тако и на ширем нивоу, а библиотеку учинила живим местом размене идеја. Сарадња са песницима поред редовних програмских активности отвара нове могућности сарадње у циљу реализовања још бољих програма културе.