Службени лист Вардарске бановине
"Број 3 СЛУЖБЕНИ ЛИСТ Страна 7
Извођење траје код кокоши просечно три недеље, код пловака четири недеље до 32 дана, код гусака такође 28 до 33 дана, код ћурака 26 до 29 дана, Ако хоћемо код непрокљуваних јаја да утврдимо да ли се у њима налазе живи пилићи, ваља их метнути у чинију са млаком ВОДОМ. (Свако живо јаје прави у води трзања док остала или падају на дно или пливају по површини воде.
Као прва храна даје се пилићима каша од овса, проса или хмеља измешана са уситњеним и- тврдо скуваним јајима. Добро је ако се оваквој храни даде ситно искрижена млада трава, коприве, спанаћ, салата или отпатци од поврћа. Раним пилићима можесеуз горњу храну дати као додатак сточна репа или мрква, које се искриже врло ситно. После три до четири недеље пилићи су толико одрасли, да им се, поред поменуте хране, може. давати по мало пшенице и јељде. Да старије кокоши не би јели храну пилићима, то се оплете од врбоваг прућа један кош и на њему оставе уски пролази, колико да кроз њих уђу пилићи и у овај кош уноси се храна за њих. Кад су пилићи већ у
пола одрасли-њима није потребна нарочита
нега- Они тада напуштају квочку и иду на легало. „заједно са осталом живином.
ит аевашног Поља
Онај, који је био у Тиквешу 1912, год. па се поново враћа и посматра га, свакако, да га неће познати.
Инвазија непријатеља, почев од турског рата па надаље све до 1918 год. немилостиво и грубо рушила је природну културу некада чувеног Тиквеша, чувеног са својим китњастим и непрегледним виноградима. А уз то, као позлу, када је груба људска рука престала да ломи и кида плодоносне грмове винових лоза, дошла је и филоксера и срушила је све остало — до корена
Данас Тиквеш нема лозе. Оне сунчане жуто-сиве косе нису више извори нада мештана, нити путеви, који к њима воде да су носиоци веселих и хитрнх жена — Тиквешки.
ж
Данас је Тиквеш у новом руху одевен. Без винограда, истина без оних дугих и непрегледних редова винове лозе, али ипак, он је са пуним значајем у пуном смислу речи.
Простране и симетрично испарцелисане њиве, у овим првим данима пролећа, показују сву своју драж јединственим зеленим покри: вачем, који не мање али оку недостижан даје сву своју наду намученим Тиквешанима.
Цео тај зелени ћилим није ништа друго до биљка до биљке чувеног и корисног мака или афијона. Ретко где се види да штрчи витка, још неразвијена, стабљика пшенице или другог
!
жита. Махом је маком засиђено цело поље, нарочито крај око Неготин-Вардара и Кавадара, а даље и цела котлина између Градског, Росомана, Сиркова, Мрзен-Ораовца, Дренова, Ватоша, Марене, Сопота, Паликуре и Уланци,
Лепо обрађен, опрашен и препрашен афијон се из дана у дан све успешније развија и показује све лепше резултате, За овај леп напредак ове индустријске биљке чине највише ови свежи пролетњи дани, те произвођачи мисле, надају се и верују: да ће ова година бити афијонска и пуна рада и да ће сви они, произвођачи а са њим и остали, економскофинансијски ојачати, непретерајући, али за будућу половину деценије,
И заиста 9. априла ласте су у Тиквеш дошле!,,
ж ж = Е На бази саме те наде и тог исчекивања Тиквешани су засновали две задруге. Прва је старијег датума „Земљорадничка задруга за пољопривредни кредит“ са седиштем у Кавадару, а друга је „Пољопривредна задруга произвођача опијума“ са седиштем у селу Сопоту.
Нарочито је важно поменути да ова задруга произвођача опијума основана 26. фебруара тек год. показује изванредне резултате. Ових дана закључени и одобрени зајам од 250.000 динара почео се исплаћивати, те су тако чланови задруге новчано обезбеђени за даље издатке оке неге и очувања афионске биљке.
Ваља напоменути да је ово доба узраста афијона најважније и да од садањег чувгња и обрађивања зависи и величина и бујност главице, а и количина самог афијонског сока. За све то потребни су и многи издаци. Помоћ задруге у Сопоту, благодарећи агилности претседника задруге г. Јована Петровића, и његовом раду код кредиторних банака, пружила је оно, нашта су произвођачи и чланови задруге, њих на броју преко стотине, гледали као наду, као помоћ која доласи у дванајести час. Овапомоћ биће им прегнуће да до краја истрају, не били им се и остварила она нада у коју су уложили цео свој капитал, а на коју они гледају као мајка у своје прво дете.
Поред поменутих задруга постоје још две, у селима Ватошу и Паликури, којима желимо из свега срца плодан рад како би и оне успеле да пруже својим члановима потребну и материјалну и моралну помоћ.
Надати се, најзад, да ће цео овај заморни труд Тиквешана надокнађен бити и да ће сви ови издатци бити одужени, онда када се скупи плод са афијонске главнице, који по килограму у цени коштања, варира од 600 до 1200 дин, за разлику да ли се скупљени опијум продаје одмах или доцније,
14-ЈУ - 1930 год. Кр- М, Спасић