Службени лист Вардарске бановине

Број 6

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ

Страна 7

другим алпинским покрајинама у Европи, што је туристичко уживање у њој много јевтиније но ма где у Европи. Што се тиче Далмације то вам је прави рај и по клими и по природним лепотама. Без околишења може се рећи да Далмоција данас преставља један од најинтересантнијих и најлепших крајево у целој, Европи. Босна и Јужна Србија, као и остали делови Југославије такође су богатиу природним лепотама. Потребно је само да се још доста учини у погледу подизања саобраћаја, па да Југославија постане најомиљенија земља туризма на нашем континенту, Али, и при садашњем стању ствари, Југославија је једна од најинтересантннјих, а пре свега најјевтинијих туристичких земаља у Европи.

Јужна Србија

Угледни француски лист „Журнал де Деба“, који излазиу Паризу, доноси у своме броју од 25 марта ове године следеће:

Нема у Европи интересантније земље, за путника и истраживача, од Јужне Србије, где су се помешали најсавременији изгледи наше цивилизације са најчуднијим преостатцима источњачке беде. И у овим крајевима, указује се активан и напредан живот. Ред влада и на путевима, дебарским и пећским, нестали су последњи бандити, качаци. Према Бугарској, општа добра воља, уређење питања двовласничких имања, осигуравају безбедност. Дуван, опијум, сточарство доносе богатства. И Скопље, метропола ове земље, напредује, муслиманско и хришћанско, архаично и савремено. За становање ничу хотели; за приступ отварају се путеви. Велики жељезнички пут Баоград — Скопље сад се удвостручава једном линијом која преко Краљева и Рашке хоће да иде на Митровицу и да настави даљи пут ка Албанији и Јадрану. Железнице са уским колосеком замењују железнице са нормалним колосеком. Мрежа путева попуњује се и аутобуси додирују најудаљеније вароши, Волео бих да видим више Француза да посете Јужну Субију, где их толике симпа-

. тије очекују.

Тодор Крајничанац _ Опијум и наш Југ

Довољно нам је познато из јавности, да је опијумско питање, једно од најважнијих привредних питања за наш класични Југ.

Опијум, то је једна биљка, која се гаји, у овим крајевима, од пре шесдесет година. Ову биљку пренео је из Анадолије — Мале Азије, и донео у наше крајеве, чувени Назив бег. Први пут је била посејана код Кочана.

У првим годинама ишло је доста тешко, али земљорадници, увидевши њезину велику

вреднос, почели су је сејати и гајити, тако да 1880. године опијум се већ почео сејата и по овим срезовима: велешком, кавадарском, неготинском, штипском, скопском, радовишком, струмичком и кумановском. Годишња производња опијумаварирала је 1900—1908 год,200 до 250.000 килограма.

Процентуално готово сви срезови су скоро једнако производили, али квалитативно један од другог су се разликовали. По проценту 0пијума даје највише велешки и кавадарски срез, што у овим срезовима достиже опијум између 13—159/ морфина, а у осталим срезовима варира од 11—10 постотака.

Од 1919—1924 опијум се је врло слабо гајио, прво што је била врло слаба тражња и друго због тога што је било великих стогова неизвезеног опијума за време ратова, и тек је почео да се нагло сеје од 1925. године на овамо и благодарећи благој зимској клими имаћемо одличну бербу, која ће изнети близу

. 300.000 килограма.

Трговина опијума до пре извесног времена може се слободно рећи, да је била искључиво дережирана из Солуна и то од фирме Шалома, Винко Салтијела, али од 1925. године на овамо наши су извозници опијума створили директну везу са страним хемијским фабрикама и тиме успеше да постепено елиминишу Солунско тржиште од препродаје нашег опијума, тако да се сада наш опијум извози као Југословенски производ, а не као производ Грчки.

Наш се опијум највише тражи на страњм тржиштима једино ради тога што је он својим квалитетом и својим садржајем морфина најбољи, те се може најбоље употребити за прављење разних медецинских лекова и медикамената. б

Као што мало пре наведох, опијум за нашег земљорадника је најбољи и најрентабилнији усев, само због тога што обрађивачи опијума долазе до својих трошкова и новаца најбрже и најлакше и то надаље до јуна месеца, и друго то је, што се од једног хектара посејаног земљишта са опијумом добије прихода око 10.000 динара, док макакви пољопривредни усеви једва дају четвртину од горње зараде.

Али да би један земљорадник ове резултате могао постићи, треба му осигурати известан капитал ради обрађивања и скупљања мака, те зато нужан је јефтин и приступачан кредит, који неће бити скопчан формалностима и банкарским процедурама.

(Ове године, захваљујући Хипотекарној Банци, произвођачи опијума осигурани су врло погодним и јефтиним кредитом, али надам се да ће и Аграрна Банка увидети значај производње ове биљке и притећи у помоћ за решавање овог врло важног привредног проблема на Југу, са давањем јефтиног и приступачног кредита без посредника.