Службени лист Вардарске бановине

Број 7 СЛУЖБЕНИ ЛИСТ Е Страна 5

Конкурс ва дневничаре по шумарској струци

||.

Краљевској Банској Управи Вардарске Бановине потребно је (15) петнајест дневничара — надзорника са месечном ваградом од по 1000. двнара.

Кандидати који желе конкурисати на ово место морају испуњавати следеће услове:

1) Да су држављани Краљевине Југославије;

2) Да су са успехом свршили лугарску школу или да су положили жупаниски испит.

У недостатку кандидата са квалификацијама предвиђеним под тач. 2. попуниће се предвиђена места и са онима који су радили на послове расадника и пошумљаваља голети, код

ава

појединих шумских управа и који имају свршену основну школу.

3) Сви кандидати код подношења молбе имају приложити :

а) Уверење о држављанству ;

6) Уверење о в адању;

в) Лекарско уверење;

г) Војничке исправе;

д) Сведочанство о свршеној школи;

5) Уверење о досадањој служби код шумских власти у колико је радио на послове расадника и пошумљавања.

4) Понуде се примају до 30 јуна 1930 године. 5) Ближи услови могу се добити сваког радног дана у Отсеку за Шумарство Пољо привредног Одељења.

Из Канцеларије Краљевске Банске Управе Вардарске Бановине ||| Ло 16372 од 2. маја 1930. године.

НЕСЛУЖБЕНИ ДЕО

Инспекционо путовање Бана Вардарске Бановине

Господин Живојин Лазић, Бан Вардарске Бановине, обишо је у току прошле недеље: Велешки, Тиквешки, евђелиски, Дојрански, Струмички, Радовашки, Штипски, Кочански, Царевоселски, Малешки крај и Овче Поље. Са Господином Баном били су начелници Техничког и Пољопривредног оделења.

Господин Живојин Лазић је стари знанац и пријатељ нашега Југа. Јер од ослобођења до данас он је био у сталној вези са свима крајевима Јужне Србије и нема кутића који он није по неколико пута посетио, како би се лично упознао са народом, са приликама и потребама нашега Југа.

Народ је на целом путу, са великом љубављу и одушевљењем• предусретао и свога омиљеног Бана и свога старог знанца и пријатеља, коме је свуда и на сваком месту откривао своје срце, износио своје потребе и жеље, молбе и жалбе као и предлоге, у дубокој вери да ће му се остворити све идеале у нашој великој и уједињеној отаџбини, под мудром владом нашег Краља Александра !. чије је име постало у народу символ љубави и братства, витештва и јунаштва. Господин Бан је посетио разне државне, бановинске и хумане установе: школе, болнице, цркве, занатлиска и индустриска предузећа; општинске суднице, сеоске домове, дућане и радионице: обишао наша поља засејана житом, афијоном, оризом, дуваном и памуком; разгледао угледна имања и шуме; једном речју, он је завирио свуда, видео све оно на чему почива наш народни, друштвени и државни живот, обраћајући нарочиту

пажњу на двема врло важним. гранама социјалног живота: на привреду и на просветно културне установе на којима стварно почива државна зграда. Ми ћемо овде изнети неке

опаске Господина Бана, које заслужују нарочиту пажњу.

Јавна безбедност

Господин Бан је могао чути у свима крајевима, кроз које је прошао, да народ, са највећим гнушањем и одвратношћу говори о бандитима и овим злочинцима, који су недавно прешли границу и изазвали атентате у неким нашим пограничним местим. И што је најважније свуда се да уочити све већа мржња према онима, који узнемиравају овај миран, поштен и радан народ. Једном речју свуда се констатује спонтана и невероватна мржња према рушиоцима мира, јер је народ Јужне Србије пресит туђинских ропства, он хоће сада у својој ослобођенсј домовини да се посвети раду, привреди и културном напретку. Нарочито је ово незадовољство достигло велике размере код сељака, који су се иначе одавна организовали за борбу противу свих злочинаца са стране, који су били навикли да живе од пљачке по овим нашим крајевима. Наш народ је спреман на највеће напоре у борби противу свих бандита, говорећи да је готов и на највеће жртве само да се што пре искорени то велико зло које је постало права мога за једну суседну државу. Ради тога је народу у Повардарју и Брхгалници у масама раздељено оружје, а према његовој жељи, како би био спреман да се стави у службу јавне безбедности кад год буде за зато потреба, а то је једна ретко похвална врлина овога мирног света, који је решен да по цену највећих напора чува и брани стечену слободу, коју му је донела