Службени лист Вардарске бановине

Страна 6

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ

Број 68

балега. Овде напомињемо да за то велика одговорност пада и на неке житарске трговце, који у својој несавесности иду тако далеко, да сами мешају жито са песком, чиме сеневероватно шкоди угледу и нашем произвођачу и нашој извозној трговини, те тиме и самој држави. А овоме злу ћемо доскочити само онда, ако се што пре постигне организација нашег села на задружној основи о чему је било говора на целом испекционом путу Госп. Бана по источним областима Вардарске Бановине. Наш земљорадник ће бити господар својих производа само онда, кад се згрупише у земљорадничким задругама, преко којих ће се продавати наше жито, јер су само задруге у могућности да побољшају квалитет свих земаљских производа, да исти класифицирају и према врстама износе на домаћа па и страна тржишта.

Наше свиларство

Г. Бан је нарочито нагласио и важност свиларства, које може, не само надокнадити губитак који долази од слабог извоза нашег жита. већ може донети и великих користи нашем народу. Свима нама је добро познато колико се данас цене и троше свилене материје. Данашње поколење хоће свилено одело, машне, марамице; свилене чарапе, свилено рубље, даље завесе, чаршаве, кишобране, те како је производња свилених буба недовољна да задовољи потребе, то се данас, по многим земљама, производи вештачка свила, која се добива поглавито од чамовог дрвета. Ова је свила непостојана, врло слаба, те се зато често чује како је старовремска свила била одличног квалнтета, док је данашња просто неупотребљива.

Некада су била јако цењена Пећска и Призренска свилена платна, али ко их данас једном купи, он се више не решава да то учини и други пут, јер су та платна од вештачке свиле, која се увози из иностранства. Тим поводом ми ћемо овде, у најкраћим потезима, изнети најважније ствари о нашем свиларству, да би са ма и летимично наслутиле велике користи. ако би се и ова грана народне делатности што боље распрострла слуда по нашим крајевима.

У нашој држави има две области, у којима је свиларство развијено. То су Војводина: Банат, Бачка и Срем са средиштем у Новом Саду и Јужни предели Вардарске Бановине, нарочито срезови: ђевђелијски, дојрански и струмички. Народ је у овим најјужнијим срезовима одавно одомаћио гајење свилене бубе и од тога има великих користи. Довољно је да напоменемо да су непријатељи, за време светскога рата, уништили око 800.000 дрвета белих дудова само у околини ова три среза, па да се види, колико је наш народ у тим пределима унапредио и ову грану привреде. Али се после ослобођења свиларство тако нагло развија и шири, како у градовима, тако и по селима, да ће ови јужни

крајеви ускоро забележити велике приходе које ће појачати народну економију и богаство. То се најбоље види из ових бројева. У нашој држави произведено је свилених мехуна — кожурака — у 1920 години 220.000 килограма, у 1923 години 693.319 килограма, у !925 години 978.342 килограма, а у прошлој години преко 1.200.000 килограма. Овде нарочито напомињемо даје наша свила првокласна, јер је наше поднебље, осим Словеначке, врло подесно за гајење свилених буба, а нарочито све области Вардарске Бановине.

Да би се и свиларство што јаче развило и распространило свуда, то ђЂевђелиска (Свиларска задруга даје бесплатно свакоме и саднице белих дудова и бубино семе, а уз том сва нотребна упутства и савети потребни онима, који се реше на гајење свилених буба. Ако буде наш народ, онај на селу, као и у градовима, свестан користи, које су неминовне од овога; то ћемо моћи ускоро констатовати да исчезава страх од кризе пољопривредних производа, јер ће с= то питање скинути са дневног реда са прихватањем нових идеја и нових праваца рада. Но и ови се подухвати могу корисно извести само и једино посреством нашег Задругарства. А у свима овим питањима биће најважнији чиниоци наша интелигенција. којој имају првенствено претходити сви пољопривредни срески референти, управници среских расадника као и стручни економи, који су позвани да се што чешће виде у средини народа у својству истинских учитеља, великих друштвених апостола а нарочито као пионери практичних инструктора, јер се само тада могу очекивати сигурни и поуздани резултати. У наредном броју ми ћемо изнети још неколико важних појединости, које се у вези са овом инспекцијом г. Бана Вардарске Бановине, у ду“ бокој вери, да ће његово настојавање, у вези са корисним саветима, допринети економском и културном препороду нашег народа.

Странци о нашој земљи

Немачки лист „Наје Хирише ојтун“ објавио је 3 априла ове године један подужи уводни чланак под насловом: Вулкан Балкана, у коме се говори о последним атентатима, бугарских бандита у Пироту, Кривој Паланци, Кочану и Струмици. Овај чланак је по својој садржини веома занимљив, а нарочито и због тога, што се овакви злочини осуђују од бивших бугарских савезника у светском рату, који са великим негодовањем бележе овакве исличне крваве злочине. Ми ћемо овде изнети неке одломке тог чланка, да би се видело гледиште трезвених Немаца, који на те ствари гледају као и сви културни и просвећени народи.

„.„Македонија, односно Јужна Србија, представља једно неискоришћено богатство тла, на