Службени лист Вардарске бановине

Страна 6

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ _

на избор имају: деца сиромашаих инвалида, сиромашних војних мајстора и раденика па тек онда долазе у избор остали, |

Путни трошак за долазак до Крушевца, за време бављења у Крушевцу и повратак до својих кућа сносе сами кандндати, с тога се препоручује да се сваки снабде са путним трошком за најмање 7 дана.

"Скреће се пажња заинтересованима да се деца без позива не упућују, јер је број ученика буџетом ограничен те се не може примити више од конкурсом предвиђеног броја.

Они кандидати који буду дефинитивно примљени треба од ствари да донесу следеће:

2 убруса, 2 салвета, 2 пара зимских и 2 пара.

летњих чарапа, 4 џепне марамице, ! пар кожних папуча, четкицу за зубе и калодонт, сапун за умивање, четку за оделу и прибор за чишћење обуће. 5

Бр. 2008 Из канцеларије Завода „Обиливо“ 26 јуна 1930 године у Обилићеву — Крушевац. |

, Оглас

На основу решења Господина Бана Вардарске Бановине !. Бр. 10031 од 30 јуна 1930, извршиће се писмена (офертална) лицитација у канцеларили Општег оделења Банске управе у Скопљу (Александрова улица Бр. 64), на дан ! августа 1930 године за набавку (663) шест

" Број 16 стотина шездесет и три просторна метра букових цепаница за гориво. = ј |

Понуде, прописно затворене и запечаћене, примаће се ћо 10,30 часова, а отварање понуда почиње на дан лицитације тачно у )1 часова по -часовнику општег оделења. :

Понуде морају бити таксиране са 100 ДИнара; на коферту исписано „Понуда за 663 пр. м. букових цепаница од понуђача Н. Н“.

Понуђена цена по ! пр.м. има бити читко исписана бројевима и словима.

На име кауције лицитанти су дужни положити на каси Финансијског оделења Банске управе у Скопљу (Карађорђева ул. Бр. 384) пре почетка лицитације у готовом новцу суму од 5000 динара, а страни поданици плаћају двоструку кауцију. | |

Потврду о положеној кауцији, уверење о надметачкој способности као и уверење о пла-

_ћеној порези за раније године и текуће троме-

сечје, имају лицитанти, на захтев претседника комисије за одржање лицитације, показати комисији. = |

Рок за испоруку целог квантума огрева је 15 септембар 1930 године.

Исплата ће се извршити по пријему целог квантума од стране одређене комисије за прием дрва. |

Ближи услови лицитације могу се видети сваког радног дана од 3—12,30 часова у канцеларили Општег оделења Вардарске бановине, ! Бр. 13526. 2—2

НЕСЛУУКБЕНИ ДЕО

Наши гости

Ових дана пропутовали су кроз Скопље, задржавајући се у њему, врло многи страни путници. Између осталих, у Скопљу се задржао Г. Ханс Бер. уредник швајцарског листа Апенцелер-Цајтунга, Г. Х. Ф. Бајер, професор и консерватор природословног музеја у Лајдену у Холандској, Г-ђа Казимијера Алберти, пољска песникиња и Г. Макото Кондзуми, проф. Университета у Токију, у Јапану.

Г. Ханс Бер је уредник једног либералног листа који излази на немачком језику; он ће у њему саопштити своје импресије из Јужне Србије, за коју је нашао да је лепа и весела земља, настањена трудољубивим живљем, који чини све да поправи материјалне и културне

недаће што му их је оставило петвековно

ропство, Господин Бајер се бавио у нашој средини као скупљач интересантних животиња из наше фауне, у жељи да их добави, препарира и пошаље у Лајден. Он је био нарочито одутиевљен Скопљем у коме је видео готово све културне установе. Његову пажњу је највише задржао Хигијенски Завод у коме се задржао

неколико часова. Г. Др. Симић био је љубазан да овом холандском природњаку покаже сва оделења Завода и рад у њиме, Г. Бајер је изјавио, видевши их, да се нигде у Европи не ди могло видети нити што боље, нити што уређеније, У жељи да изјави своју захвалност на предусретљивости са којом су га свугде дочекивали и власти и појединци, г. Бајер је, заједно са својом супругом, посетио Бана Г. Ж. Лазића, код кога је остао читав сат, излажући му научне резултате свога пута и своје личне, опште импресије, веома .ласкаве и по нашу земљу и по њену управу, Г-ђа Казимијера Албсрти, пољска списатељка, “ спустила се у наше стране из чистих симпатија. једне словенске и поетичне душе, одушевљена за све што је српско. Са енергијом једнога човека, она је хтела да види све, не жалећи се'ни мало, нити се штедећи. Рђаво време јој није допустило да направи дуже излете по јужним деловима Вардарске Бановине. Са хитњом, разумљивом у таквим околностима, она је из Скопља отишла на Косово, одакле наставља пут за Сарајево и Дубровик. Професор Макото Кондзуми нам је дошао преко Албаније, пошто је пре тога обишао и Шпанију и Италију. Као и други медицинари