Службени лист Вардарске бановине
Број 18
На путу ка благостању
чланан Министра трговине н ннцустрије
Чикашка Трибуна издала је специјалан број посвећен Југославији, у комо је, као што смо јавили, Министар финансија нсписао чланак о законској стабилизацији динара. Сад доносимо чланак Министра трговине и индустрије, г. Јураја Деметровића. Чланак носи наслов: „На путу ка благостању“ и гласи:
Изједначење Закона
— Послератна економска реконструкција у Југославији напредовала је можда спорије, него што је то ценила Европа по њеној валутној унутрашњој снази. Објашњење за ово одоцњење може се наћи само у сложеном послу око организовања земље у једну компактну целину. Национално јединство и јединство циља нису сами били довољни. Економски, просветни и административни закони и гледања на ствари имали су бити изједначени такође пре него што је машинерија продеценије могла отпочети да ради с добитком и с надом на успех.
Широм отворен пут
Сад је ово изједначење постигнуто — без трациционалног крвопролића и грађанских ратова који су, као што нам историја показује, пратили прве деценије живота многих нација и то на начин тако миран, помирљив и задовољавајући за све заинтересоване да ће, сигуран сам, историја указати на то као на узор. Сада је пут ка конструктивном раду, продуктивности, и ка благостању, широм отворен.
Вршећи свој удео задатка, Министарство трговине и индустрије донело је разне привредне законе који имају циљ да олакшају трговину и унапреде индустрију, и закључило је неколико трговинских уговора са иностраним државама у циљу потпуније употребе огромних природних извора и богатства земље.
страни капитал
Енормне територије плоднога земљишта, велики комплекси шума, богата лежишта руда и изобиље водене снаге заједно обезбеђују Југославији одличну привредну будућност.
Природне лепоте земље и многе њене атракције за иностранце, доносили су стално повећање Туриста из године у годину; они дају одлучну импресију да Југославија није ни у ком погледу иза боље познатих туристичких држава.
Југословенски капитал, сувише скроман за
потхвате већег стила, тражи сарадњу са иностраним капиталом. Има доста добрих прилика за користоносне инвестиције. Ту је н
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ
НЕСЛУУКБЕНИ ДЕО
Страна 7
индустрија хотела, електрификација земље, унапређење пристаништа, грађење нових саобраћајних средстава, и подизање извозиих центара, боље уновчење минералног богатства и
богатства у воденим снагама.
Само министарство трговине и индустрије узело је врло широкогрудо и симпатично држање према страном капиталу, да би га привукло. обезбедило и осигурало му добит.
Привредни Преглед бр. 31
Забрана назива „коњак“
Министарство трговине и индустрије, Трговинско одељење, дало је следеће обавештење: Употреба назива „коњак“, и „југословенски коњак“ за виноки дестилат домаће производње мораће се забранити код нас с обзиром
"на одредбе чл. 15 нашег Грговинског уговора
са Француском и чл. 7. (став други) важећег Закона о сузбијању нелојалне конкуренције. Према уговору, Французи имају да изврше нотификацију својих заштићених назива за виноградарске производе. Та нотификација већ је учињена и списак назива који иде ув њу садржи и назив „коњак“. Када та нотификација, за коју су тражена накнадна обавештена, буде потпуно обнародована, онда ће за наше интересенте и за наше судове важити дефинитивна забрана употребе назива „коњак“ и „југословенски коњак“. Како ће то обнародовање уследити најдаље за месец м по до два месеца, саветује се интересентима да се благовремано придреме и споразуму о домаћим називима којима би заменили забрањене.
Комора за трговину, обрт и индрстрију у Загребу одржала је по овом питању једну анкету и за коњак предложила називе „виновац“, „вињак“ и „бранди“. Наше Министарство пољопривреде, са. своје стране, утврдило је такође погодне народне називе, који су наведени у чл. 13. Закона о вину, (виновача, лозовача, вињак, виновица и т. д.), и оно сматра за добар овакав назив из кога се јасно види да се њиме означује производ добајен од вина.
Дерање и сољење коже
' —
Завод! за унапређење спољне трговине при Министарству трговине и индустрије упутио је позив свим привредним срганизацијама у земљи у коме тражи да се измени досадашњи начин дерања и сољења коже, пошто би боље справљена рирова кожа могла да нађе врло добру прођу у иностранству.