Службени лист Вардарске бановине

Број 24

жи за полагање јаја текуће воде, тојест мирне ивице или отоке река и потока и никад се неће наћи у стајаћим водама као што [е то случај са Апорћеје-тасшрепш5-от. Полаже јаја с пролећа за месец дана доцније од врсте коју смо већ описали. Како ова врста Апорћејеза полаже јаја у поточиће а како су овде с пролећа честе кише то велики део ларви пропада и тек када кише престану обично крајем јуна почиње се нормално развијати, Максимум развоја достиже крајем августа или почетком септембра а у зимовник одлази када и Апорће1ез тасшрепи5,

Како се ова врста Апорћејеза леже у поточицама, то је подлежна метереолошким утицајима и тако свих сушних година развиће се у већем броју и играће важну улогу за преношење маларије и то тропике, међутим како кишовитих година страдају лавре од бујица то је улога ове врсте комарца за преношење маларије свих кишевитих година незнатна.

Многи се чуде и питају откуда маларијеу брдским крајевима као што су кривопаланачки, кратовски или велешкиг Исто тако многи мисле да је маларија везана само за равнице и стајаће воде2 Кад се узме у обзир да је маларија везана за биологију комарца онда је лако објаснити откуда маларија у брдским крајевима. У брдским крајевима распрострањенија је ова врста Апорћејеза, која за своја легла изабира поточиће и реке за којусмо већ казали да се на север простире све до Врања откуда излази да је ово спепијална врста Апорћејеза за Вардарску бановину и то у главном за њене брдске крајеве.

Свих кишевитих година маларија је у равници јака као последица повољног развијања Апорћејеза, јер кише одржавају стајаће воде које обично сушних година рано пресуше, ме: ђутим у брдским крајевима кишевитих година маларија је много слабија јер честе кише уништавају ларве Апорћејеза, чија се легла налазе у поточићима.

Како она врста Апорћејеза, која се леже у стајаћим водама полаже јаја већ у другој половини марта, то прва генерација нових комараца може се очекивати крајем априла или почетком маја најкасније. Развој комараца зависи од температуре воде и док је развој с пролећа успорен услед хладних ноћи и траје три недеље до месец дана дотле за време лета развој од јајета до одраслог комарца не траје више од 12—15 дана. На температури испод 12 степени ларва се не развија а температура преко 28 степени јако је неповољна такође за развој комараца. Оптимум температуре за развој ларви је између 22 и 24 степена,

Ако се узме у обзир да једна презимела женка комарца крајем марта снесе 300 јаја из којих ће крајем априла изаћи 300 комараца, међу којима ће бити најмање 150 женки, које ће најкасније после 8 дана снети такође по 300 јаја из којих ће после три недеље изаћи 150

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ

Страна 7

женки, онда се можг претпоставити како се

"комарци брзо размножавају и колики може да

буде њихов број у току једне сезоне! Рачуна се теориски да од једне презимеле женке може у току године да произађе преко милион комараца.

Ако претпоставимо да се прва генерација комараца јавља крајем априла и ако узмемо у обзир да је потребно најмање три недеље до месец дана да се маларична клица развије у комарцу онда опасност од маларије у овим крајевима настаје тек од јуна месеца. Са одласком комараца на зимовник у другој половини месеца октобра престаје и опасност од маларије. Ово је врло важно знати јер велики број дошљака у ове крајеве узима профилактично кинин и за време зимских месеца када су инфекције од маларије искључене.

Нису међутим ретки случајеви да код људи који никад дотле нису имали маларију, да се ова појава први пут у новембру или чаки децембру месецу, у време када су комарци већ давно на зимовнику. Ово се може објаснити на тај начин да су се ова лица инфицирала још августа илн септембра месеца па је инкубација, то јест време које протекне од момента ивфицирања па до појаве болести, трајало дуже него обично и т. Д.

Сепгембарски радови

Радови у кући и на имању

Ново, овогодишње жито, смештено у житнице, треба лопатати и превртати и понова сложити у амбаре но тако да висина слоја не буде виша од 40 сантиметара, јер је потребно да зрно дише и сачува клијавост.

Жито пак, које је одвојено за семе, треба пречистити, претријерисати, како би остало чисто зрно, јер што се сеје то ће се и жњети, па ако има корова у семену и он ће клијати и ницати заједно са житом.

Тако исто тријерисањем се издвоје поломљена и штура зрна која посађена не би клијала, али кад их тим начином издвојимо, ми ћемо њиме хранити живину. Али није довољно да се жито само прочисти од кукоља и осталог корова, већ га треба и лечити, јер и оно болује од болести: гар и снет, ово важи за оно жито, које смо издвојили за семе. То лечење се врши на овај начин:

(стави се у какав котао, казан, кацу или крблу сто литара воде. На ову количину воде узме се кило плавог камена, који се метне у какву корпу, торбицу или у какав плехани но изрешетани суд. па се тако с вечери обеси изнад суда са водом но тако да је плави камен умочи у води. У току ноћи плави камен ће се растопити. У тако добивеном раствору сипа се три килограма угашеног креча, који је прет-