Службени лист Вардарске бановине

Број 30 в СЛУЖБЕНИ ЛИСТ

Страна 3

них догађаја, који могу изазвати недогледне несреће за цело човечанство. Овакве би изгледале перспективе, ако би ми посматрали на прилике у Немачкој једино кроз странку националних социјалиста или преко њеног вође неуравнотеженог Хитлера, међутим било би и сувише неозбиљно, ако би се прешло преко свих осталих чинилаца у самој Немачкој, који нам дају разлога да спокојно уживамо плодове мира, за којим данас чезне цео свет.

Пре свега држава је као друштвена организација веома моћна да се свим средствима, којим располаже, може бранити и одбранити од деструктиввих елемената, који грозе неком унутрашњем поретку и миру. Зато нам служи, као доказ, и појава комунизма код нас у почетку нашег заједничког државног живота. Јер кад су државни фактори уочили да комунистичка странка може бити, својим разорним радом, од .тетних последица по унутарњи поредак, дошла је забрана такве политичке организације, а с овим и закон о заштити државе. Слично је и данас код Немаца. Пре свега треба имати на уму да је Немачка изгубила рат, а стим у вези примили на себеин тешке обавезе које проистичу од Версајског Мира. Осим тога привредна криза, која данас тишти цео свет, осећа се врло јако у целој Немачкој, те је логично да су се сви незадовољни елементи сакупили и груписали око Хитлера, чавек, коме је одбијено немачко поданство, јер је он аустријанац. А да би се добила права слика о овој појави, довољно је цитирати француски лист Тетрз од 27 прошлог месеца, који тврди да је Хитлер био осуђиван више пута, до данас је ј дном био осуђен и на пет година заточења, а не треба заборавити даје овај човек, не какав угледни политичар, већ један молер — фарбар по занимању, и уз то као страни поданик нема права ни на пославички мандант у немачком парламенту.

Није потребно нарочито доказивати да је Немачки народ необично трезвен, врло увиђаван и што је најважније, сталожен, а поготову да ово у вишем степену важи за његове политичаре, који ће умети да преброде и ову тешку унутрашњу кризу. Ова солидна увиђавност огледа се данас и у многим чланцима немачке штампе, а карактеристике ради ми ћемо овде цитирати Егапкћитег Денипо од 26 септембра, који одговарајући на писање лорда Ротермира дословно каже: „Свака реч коју Ротермир буде проговорио против уговора о миру, може само да нам шкоди, п то не због тога, што ће је он проговорити у корист националних социјалиста, већ само зато што је он проговара“.

Један од најугледнијих и најраспостраненијих енглеских листова, Лондонски Т!тез гише тим поводом у броју од 26 септембра и ово: Сама чињеница да се једна велика немачка странка одриче извршења политичких и

чнансијских обавеза, закљученим под рани-

јим владама, мора да изазове велике сумње и забринутост не само код немачких државника него и код знатног дела немачке јавности. Свако даље појачавање ове странке могло би да доведе у опасност односе Немачке с другим државама, нарочито с Француском. Срећа је ва Немачку у овом тренутку што последња реч припада председнику Хинденбургу. Г. Хинденбург и његови С ветници зноју врло добро, да привредни напргдак Немачке зависи 0 њеним међунородним односима и у првом реду од поверења других народа.

Но предпоставимо за моменат и ту евентуалност, да Хитлерова странка преузме власт у своје руке и огласи међународне уговоре, као и обавезе које отуда проистичу за Немачку, за неважеће. То би значило објава рата оним државама, које су колико јуче диктирале уговор о миру. Питање је сада, ко би могао понети одговорност за катастрсфалне последице, чија је неминовност, ако би се пошло тим путем. Пре свега позната је чињеница, да је Немачка, држава близу од 70 милиона становника, припремала светски рат преко четрдесет година, за које је време била у стању да образује првокласну војску наоружану најсавршенијом техничком опремом, коју је икада до тада забележила ратна историја. И шта је билог Немачка је претрпела тешко разочарење примивши на себе тешке одредбе уговора о миру. Поред тога што је морала да уништи своју ратну флоту, она је морала да уништи на хиљаде топова, аероплана као и сву ратну спрему, резултат невероватних напора за последњих четрдесет година. И осим тога била је принуђена да ограничи своју војску, наоружање и све што је у вези са ратном припремом. Но има их и таквих, који би били склони веровању, да се све то данас припреми у тајности у Русији. Ми не поричемо да су ове вести произвољне, али је факт, да би да. нашњој Немачкој требало барем још других четрдесет година, те да комплетира своје наоружање. Тако исто постоји код мање озбиљних људи претпоставка да би се могла Немачка појавити са својим захтевом у савезу са бољшевичком Русијом. Међутим ко познаје живот данашње Русије као и намере бољшевичке политике, њему ће бити јасно, да је просто искључена свака таква заједница Немачке и Совјета, јер не само што би се томе успоставила трезвеност немачког народа, већ и целог европског континента у одбрани савремене цивилизације од рушилачких и анархистичких стихија бољшевизма.

Овим смо хтели подвући неоснованост злонамерних гласова, који иду за тим да изазову песпокојство као и пометеност у време опште кризе, а то су опробани манири бољшевичких експеримената, којима је сврха да стварају забуне да би у мутној води ловили. Према томе свим тим и сличним верзијама не треба поклонити већу пажњу од вести појединих листова који трче за сензацијама,