Службени лист Вардарске бановине
Број 30
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ
Страна 7
Набавка зимског одела, кожних ципела и веша
Управа Ниже Пољопривредне Школе у Лесковцу на дан 9. новембра ове године одржаће прву јавну усмену лицитацију у својој канцеларији у !0 часова пре подне за израду око (60) шесдесет пари зимског одела од српског вуненог шајка; око (60) шесдесет пари кожних ципела— цокула и око (150) сто педесет пари веша (кошуља и гаћа) за питомце ове школе.
Ако сене одржи прва лицитација друга ће се одржати 19. новембра тек. год. а ако и ова не успе. трећа ће се одржати 5 дана после ове.
"Услови и мустре могу се видети сваког радног дана пре и после подне у канцеларији Управе као и на сам дан лицитације.
Кауција се полаже пред комисијом до 10 часова пре подне и то: за одело !.500 — дин.; за веш 750 —– дин. и 500— дин. за ципеле, за наше поданике, а дупло за стране.
У смислу чл. 93. Закона о Државном Рачуноводству, накнадне понуде неће се примати.
Позивају се заинтересовани да узму учешће на лицитацији. Собом имају понети сва потребна документа, Законом предвиђена. Уверење о плаћеној порези и уверење о подобности за лицитирање.
Из канцеларије Управе Нише Пољопривредне Школе у Лесковцу, Бр. 1333.
Управа,
Испорука хлеба и меса ва Нижу Пољопр. Школу у Лескозцу
Управа Ниже Пољопривредне Школе у Лесковцу на дан 11. новембра ове год. одржаће прву јавну усмену лицитацију у својој канцеларији У 10 часова пре подне за испоруку хлеба и меса од !. јануара до 30. 'уна 1931 г. за исхрану питомаца ове школе.
Ако се не одржи прва лицитација, друга ће ће се одржати 21. новембра тек, год. а гкоим ова не успе, трећа Бе се одржати 5 дана после ове.
Услови се могу видети сваког радног дана пре и после подне у канцеларији Управе као и на сам дан лицитације.
Кауција се полаже пред комисијом до 10 часова пре подне и то; за хлеб 1.600— дин. за месо 800— дин за наше поданике, а дупло за стране.
У смислу чл,.93. Закона о Државном Рачу новодству накнадне понуде неће се примати.
Позивају се заинтересовани да узму учешће на лицитацији. Собом имају понети сва потребна документа, Законом предвиђена. Уверење о плаћеној порези и уверење о подобности са лицитирање.
Из канцеларије Управе Ниже Пољопривредне Школе у Лесковцу. Бр 1334.
= Управа. |
О пчеларству
Наш свет још запоставља ову грану. На пчеларству гледа као на једном узалудном послу или сасвим компликованом. Погрешка! То није посао доконичара, па ни толико тајанствени недокучив. Пчеларство је рентабилна — корисна привредна грана која се може и научи. ти и од онога неписменога, нукога човека. То је заиста наука али врло лака. Једно је потребно: интересовање и хоћење да се заиста научи. Јер многи наши стари пчелари нису ни-
какви прави пчелари — они не знају за модерно пчеларење нити пак хоће да га приме. Они су конзервативни — не примају новом
не старају се на га разумеју. За такве пчеларе сасвим је добра вршкара, плетењача. Али морамо једном сви разумети — и онај најнеуки човек — да се све развија и усавршава. Зар има још неког толико простог и конзервативног да каже: „боље беше дрвено рало, него ли сада гвозден плуг“. Ко не зна користи од дрљаче, од вајачке, од пољопривредне машине Ко није уверен да има стари начин 0браде земље и нови, да има паметно ђубрење и непаметно, разумно орање и неразумно, да има знање кад се треба, како и какво семе сејати паметног Ко не зна да паметна, савремена, модерна обрада земље даје много већи принос и приход, него ли она стара, примитивна 2
Ето дакле, као код обрађивања земље има боље и горе, ново и старо, паметно и непаметно — тако и код пчеларства имамо пчеларење у вршкарама и сандучарама. Прво је непаметно, а друго је разумно. Зато треба уводити свугде сондучару, а од ње најбоља је американка или т.зв, југословенка са једнаким плодиштем и медиштем, Како се пчелари са сандучарама — што је лако научити, довољно је имати само воље. Сваки човек без обзира на школе може бити добар и може научити начин пчеларења у кошницама. Само треба то хотети.
Зашто је сандучара боља од вршкаре то мислим да је свакоме јасно. Приход у меду је никакав од вршкаре. Приход од кошница са једнаким плодиштем и медиштем може бити преко 100-килограма од једне. Све је у овоме: да се упознаду добро пчелари са најбољим системом кошнице, те да се може најбоље искористити богата природна паша
Дакле: требамо развијати ову корисну грану и помагати је, требамо уводити савремено пчеларство и ширити га. А о великом значају меда као исхрана људска другом приликом. Станко Тошевић, свештеник