Службени лист Вардарске бановине

"ВБ ""_ГПГППппллплг

6. ДЕЦЕМБРА 1930. ГОД. СУБОТА

Наше село

Народна исхрана.

После разлагања о ваздуху и води, данас ћемо проговорити коју реч ио народиој исхрани.

Наш народ је необично вредан и штедљив, а ове похвалне особине дају му нарочиту вредност и с обзиром на данашње економске прилике, које владају, и код нас и у целом свету. Али штедња је кориснат ако се паметно штеди. Свака је претераност ш-тна, а аоготову када са пракомерно ускраћује од хране. јер се наш организам, наше тело, наша физичка и душевна моћ одржава храном. Према томе ако је наша исхрана подешена према потре бама, нашег организма, ми ћемо бити здрави иу исто време и отпорни према многим болестима, другим речима јаки и снажни организми не под лежу тако лако разним болестима, као што је случај са слабуњавим људима. Турска народна пословица: Иштен артмас, диштен артар, која значи да се не штеди од рада већ од уста, а која је стекла грађанско право у свима слојевима нашега друштва, не треба да се разуме буквално. Јер штедети на храни и пићу, значи да не треба бити прождрљив и живети без рачуна, већ употребити на исхрани онолико, колико трсба и колико се мора употребити да би се обезбедио правилан развитак нашега тела, Међутим факта откривају невероватне ствари. На име све установе, које у нашим крајевима воде рачуна о народном здрављу, констатују да је наш народ на Југу у огромним размерама заражен туберкулозом која подједнако коси како по градовима, тако и по селима. А ово долази услед слабе исхране у вези са не хигијенским животом, те је људски организам веома слабе отпорне моћи према заразним и другим болестима. Свакако да ће бити. поводом овога написа, и такве примедбе, да је лако говорити, и саветовати не водећи довољно рачуна

БРОЈ 2 ДИНАРА

| ГОДИНА 1 _— Број 37.

СКОПЉЕ

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ излави један пут недељно. Годишња претплгта је 80, а ва иностранство 140 динара. Огласи се примају по утврђеној тарифи. Рукописи, огласиин претплата се шаљу на адресу Банске Управе за Уредништво Службеног Листа,

о економским приликама као и о кризи о којој се свуда говори. На то би могли одговорити ово: Наш народ како по градовима, тако и по селима, троши велики новац на алкохолна пића и дуван, који само руше наш организем, те га припремају да што лакше подлегне свима могућим бољкама, Друго. Кад и најсиротнији човек умре, брзо се нађу материјална средства за разне. даће које се тако често износе на гробље у уверењу да се тиме одужујемо покојниковим жељама које је имао за живота. До: кле док је жив човек, ускраћује му се добра и јача храна при помислу на штедњу те онда, када треба одржавати живот, нађу се пуно изговори да се нема од куда, али кад издахве, тада се брзо нађе и жита, меса, вина, ракије и пуно других јестива, која се тако издашно износе и раздају за покојникову душу, чињеница, о којој треба размишљати и изналазити метод, да се једном престане са оваквим штетним обичајима, који немају никакве везе са нашом хришћанском вером.

Дакле, када се нађу паре за вино, ракију, дуван и даће, природно је да ће се код трезвенијих људи наћи и најпотребнвја средства за исхрану.

И ово питање може се корисно решити само на тај начин, ако се уђе у народ и поуче сви друштвени слојеви како ваља спремати скромну, здраву и хранљиву исхрану. За ово су најпозваније наше учитељице и жене интелигентнијих редова, које ће моћи урадити врло много. Тако исто треба учинити све што се може, како би што већи број сеоских девојака и млађих жена прошла кроз домаћичких курсева, које приређује наш Хигијенски Завод у Скопљу уз припомоћ Банске Управе. Само и у овом послу, као и у осталима, треба бити практичан водећи рачуна и о економским приликама нашег сељака, и о његовим нужним потребама за исхрану. Овде напомињемо и то, да има у нашим крајевима и доста имућних домаћина и на селу и у граду који опет из незнања спремања јела, трпе без потребе велику оскудицу. И њих треба поучити, показати