Службени лист Вардарске бановине

СЛУЖБЕНИ

лист Број 39, 40, 41 н 42

штету народа и државе, раније годинама узалудно чекала на своје решење, сада су брзо порешавани. Зако“и корисни и врло потребни, о којима се под ранијим режимом није могло ни мислити, сада су донешени брзо, у миру и тишини. И, што је врло важно, тако донесени закони нису били вишн покрајински већ су важали и важе за целу Краљевину. Тим пак изједначењем закона а нарочито: доношењем закона од 3 октобра прошле године, који је, пре свега, нашој уједињеној држави дао једноставно име Југославија а потом ју, наместо ранијих покрајина, поделио на девет бановина чија имена немају никакве заједнице са ранијим покрајинским низивима; затим проглашавањем

закона о једној јединој соколској организацији у целој држави са чисто: Југословенском идеологијом и са Њ. Кр. В. Престолонаследником Петром на челу; и. најпосле, даровгњем нових југословенских, застава нашим храбрим пуковима зграда нашег народног и државног јединства постављена је на најчвршће темеље.

(Сав овај рад, који је им:о за циљ сређивање прилика у дожави, дело је дакле, новог стања, чији је врховни носилац Његово Величанство наш витешки Краљ Александар !. Зато је сасвим разумљиво што сада сав наш народу Њему гледа свога спаситеља, јединог вођу и моћног заштитника,

Веран помагач Њ В. Краља у свима овим Његовим родољубивим настојањима јесте Краљевска Влада, на чијем челу стоји њен неуморни претседник, армијски ђенерал г. Петгр Живковић.

Поред рада на сређивању политичких прилика у земљи Краљевска влада, као енергич"ни извршилац свих намера Њ. В. Краља, још од самог почетка свог делања радила је тако исто и на привредном препороду и економском снажењу нашега народа.

У том циљу Краљевска Влада основала је: Привилеговану аграрну банку, затим Завод за унапређење сточне трговине и Привилеговано извозно друштво, и поред тога донела: Закон о унапређењу пољопривреде, потом Закон о унапређењу сточарства и најзад Закон о вину,

Али се на томе није стало.

Осећајући и Сам велике невоље, у које је запао наш народ услед пада цена пољопривредних производа не само код нас већи у читавом свету; и чврсто решен да са Својом владом учини све што Му је у моћи те да народне невоље бар ублажи ако не и га свим отклони, Њ. В. Краљ благоизволео је наредити, те су чланови владе изашли у народ, обишли све крајеве у држави, проучили жеље и потребе нагода и на основу тако добивених сазнања стекли суд о томе: шта би све требало предузети па да се наш пољопривредник ослободи садањих својих недаћа и путем економског снажења поведе ка свом благостању.

На дан 11. тек. месеца одржана је у Краљевском двору под председништвом самог Њ.

В. Краља седница Министарског Савета, на којој је Његово Величанство примило одг.г. Министара изгештаје о њиховим сазнањима и опажањима до којих су дошли путујући по народу.

У место да су се ови извештаји завршили само разговорима, као што је то било уобичт'јено под ранијим режимима, на овој су седници, поводом ових извештаја, одмах пале крупне одлуке које ће бити од великог значаја за привредни живот целе земље.

О тим одлукама Министарског Савета издало је Претседништво владе ово званично саопштење:

Београд 13 децембра 1930 године.

__„У четвртак !1 овог месеца у 5 часова по подне одржана је седница Министарског Савета у Двору, којој је пр. тседавао Његово Величенство Краљ. Седници су присуствовали г. Претседнак Министарског Савета и свиг,г. Министри, сем г. Министра иностравих дела који је у иностранству.

„Г. г. Министри поднели су своје извештаје са путовања по земљи. Министарски савет узео је у разматрање сва питања изнесена у овим извештајима и по најважнијим донео ове одлуке и дао следећа упутства појединим ресорним Министрима:

1 Да Господин Министор финансија услед привредних прилика које донас владсју:

„!. Донесе закон о снижењу пореске стопе на земљарину од 129 на 109. за годину 1931 са важењем од ! јануара [931 године.

Смањење овог државног пореза изазваће у исто време и смањење бановенских и општинских приреза, што ће све скупа бити од велике помоћи нашем пољопривреднику у садањим његовим невољама.

„. Да снизи државну трошарину на вино са 509, т. ј- на 50 пара динарских по ! литру. Покриће да нађе у повишењу трошарине на пиво и шпирит“.

Смаљењем ове трошарине омогућиће се лакша продаја вина, што ће били од знатне помоћи нашим виноградарима и произвођачима вина.

„3. Да одобри плаћање у оброцима кроз пет година свих пореских заостатака по старим пореским законима; напл ћени и.нос пореза да се књижи на рачун новог пореза; за дужни поресзи заостатак да се рачунају камате од 399 у место 69)“.

Према овој одлуци дуговуи порез неће се плаћати одмах сав у овој години већ у оброцима крез пет година; интерес пак на овајдуговни порез смањује се за половину, те ће се од њега наплаћивати само половина док се друга половина тога интереса опрашта. Овим ће се у многоме помоћи свима привредницима и нарочито сиротињи у нашој бановини.

„4-— Да-изради нови монополски закон и поступак по монополским кривицама, према којем ће се по новим начелима утврђивати кри-