Службени лист Вардарске бановине

Број 39, 40, 41 и 42

вице, водећи рачуна о приговорима, који су до сада на монополске кривице и казне чињени.

„11 Да г. Мипистрр финансија и пољопривреде у спорозуму са 2: Министром трговине:

„1. Укине извозне царине на вуну, како би све извозне царине на све пољопривредне продукте биле укинуте“.

„2. У споразуму са г. г. Министром трговине и индустрије и Министром финансија у«ине, у колико још постоје, увозне царине на све пољопривредне машине и плугове уз осигурање потребних конпензација“.

До сада су цене плугова и пољопривредних справа биле високе, јер је на њих наплаћивана велика увозна царина. Због тога су наши земљнрадници тешко куповали ове справе па је због тога и земља лошије обрађивана. Укидањем пак ове царане наши ће земљорадници, нарочито ако се удруже у земљорадничке задруге, моћи да добију из Београда од Савеза земљорадничких задруга или од Српског пољопривредног друштва плугове, косачице, жетелице и вршалице но знатно нижим ценама, па ће им са тим алатима и земља бити боље 06рађена а и жетвени привос биће већи и бољи.

„3' Да г. Министар пољопривреде чим пре донесе Закон којим се преиначује досадањи закон о земљишним заједницама, да се и 06лакшала деоба земљишних заједница (вриштина) и тако велике површине обрадивог земљишта привеле интензивној култури.

„“. Да предузме потребке мере да побољша расплодни материјал стоке на тај начин: да се приплодна грла узимају у земљи, сем најнужније потребе за обнову крви. Тако настојање за усаврштвање наше стоке донеће двојаке користи: с једне стране да ће се потребитим крајевима моћи у већој мери набављати једнако добар а јевтинији расплодни материјал, с друге стране помоћиће се и произвођачи расплодне стоке, јер ће сеу будуће расплодна стока набављати у земљи“.

Услед тога што ми немамо добрих коња. говеди, свиња па ни живине, били смо принуђени до сада да приплодна грла набављамо за скупе новце у иностранству, као: Аустрији, Немачкој, Швајцарској па чак и у Енглеско. Датога не би и у будуће било, Краљевска је влада решила, да се од сада приплодна грла набављају у самој земљи, пошто приплодних грла добре расе ми ланас имадемо и код нас у северном делу наше Краљевине. Ова одлука биће од велике користи за наше пољопривреднике по томе: што ће се приплодна грлау земљи много јевтиније куповати; што ће се куповањем у земљи унапређивати наше сточарство; и што ће новци за то издгти остајати у земљи. Пожелети је само да се и сточари Вардарске бановине удружују у сточарске задруге, јер ће преко ових моћи много лакше добијати помоћ и од државе и од бановине за набавку приплодних грла.

»5. Да г. Министар пољопривреде предузме

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ

Страна 23

потребне мере ради усавршавања селекције семена како би повећао квантум и поправио квалитет продукције, обзиром на климатске прилике сваког појединог краја и обзиром на умањене цене пољопривредних производа. У том циљу преуредиће се у појединим бановинама досадања огледна добра“.

Добра жетва не зависи само од добро урађене земље већ и нарочито од доброг семена, до кога је, међутим, данас тешко доћи. Било је раније иу нашој бановини доброг семена, али како о њему нико није водво бригу, оно се изметнуло те је из године у годлну све горе. Од сада ће бригу око припремања доброг семена водити бановина и то на својим огледним добрима: огледним станицама и у среским расадницима. Ту ће прво да се испитује која је врста неког усева најбоља, па ће онда та. врста да се и гаји и њено семе раздаје народу, што ће за нашег пољопривредника бити од велике користи нарочито ако још и он сам по упуствима стручних економа. буде одабирао и за сетву употребљавао само добро семе.

За то одабирање пољопривредници могу најбоље искористити тријере које су они сами набављали или их добијали од општина и бивших самоуправа среских и обласних. Ту скоро тридесет тријера набавила је из Фонда Њ. В. Краља Народна банка и раздала пољоприврелницима у бановини. И из бановинског буџета за идућу годину набавиће се и такође поделити пољопривредницима знатан број тријера.

„6: У сврху регенерације винограда и воћњака да одреди: Да бановински воћни и лозни расадници повећавају производњу садница и снизе им цене“.

Пошто у нашој бановини «постоје крајеви веома погодни за гајење винограда и разних врста воћа, то ће ова мера, нема сумње, бути од велике користи за становништво тих крајева у бановини.

Три главна лозна расадника у бановини (Скопље, Штип и Кавадар) већ у наредној години пружиће пољопривредницима много већи број садница уз снижене цене. Слично ће бити и са среским воћннм расадницима.

„7 Да код састава наредног буџета повећа ставку за субвенционирање земљорадничких задруга при оснивању“.

Пољопривредници уопште треба да се удружују У задруге јер им у томе лежи спас. Појединац никад не може да уради оно што ће урадити када се удружи са више њих те сви заједнички приону послу. Појединце је теже и помагати у раду а задруге лакше, Зато је Краљевска влада овом одлуком и наредила: да се из буџета и државног и бановинског укгзује помоћ пољопривредницима за оснивање разних врста земљорадничких задруга.

Очекивати је, да и сами пољопривредници пораде на оснивању ових веома корисних установа, јер им се преко задруга најлакше може указивати помоћ. Ако би се, на пр, у неком