Службени лист Вардарске бановине

Страна 24

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ

Број 39, 40, 41 и 42

крају где нема задруга хтело да побољша домаћа сгока, држава би или бановина у том случају м рала сваком појединцу у том крају давата мушка приплодна грла, а то је немогуће, јер би то коштало толико скупо да те тако велике трошкове не би могла поднети ни држава ни бановина. А када би се у ог штинама тога краја образовале сточарс«е задруге, онда би и држава и бановина могле много лакше снабдети приплоднем грлима сваку такву задругу а преко ње и пољопривреде тке, чланове те задруге То што'је речено за сточарске задруге важи тако исто и за кредитне задруге као и за задруге: за гајење усева, за заједничку производњу воћа и вина и за заједничку продају пољопривредних производа. Помоћу задруга, дакле, најлакше се набавља што је потребно, најбоље проззводи и најповољније продаје. 5

Да би се олакшало стварање ових задруга, Банска Управа приредила је један задружво-пољопривредни курс за учитеље, а сада се одржавају у Скопљу исти течајеви за трезвене младе људе из народа, који ће се припремити за оснивање и вођење ових задруга.

„5. Да би се снизила каматна стопа под којом Привилегована агргрна банка дае кредит земљорадницима и да би се што интензивније развило задругарство у земљи, држава ће препустити сав приход од дивиденде својах акција аграрне банке за годину 1930 Привилеговапој аграрној банци на расположење с тим: да тај износ употреби за помоћ задругарства и снижење каматне стопе“.

Поред земље и личнога рада земљорадник треба да има и новаца. да би могао набавити бољи плуг или коју другу пољопривредну справу, да би подигао бољу стају за стоку, да би ваправио боље ђубриште и да би на случај неродице могао набавити и себи хране и семена за сегву. Да се пољопривредник ради подмирења ових потреба не би задуживао код зеленажа, који наплаћивањем страховитог интереса доводе земљорадника до потпуне материјаане пропасти, Крзљевска влада, по налогу Његовог Величанства Краља, основала је Аграрну

банку код које земљорадници узимају новац.

на позајмицу са малим интересом. А да би зајмови код ове бапке били још повољнији и лакши, влада је сада одлучила, да се интерес на ове зајмове још више свизи. Ради тога она је овом одлуком уступила Аграрној банци сав приход који држава има од акција ове банке пој условом: да банка зајмове семљорадницима даје се још мањим интересом. А да би се овом помоћи пољопривредници што зиже подстакли на удруживање, Краљевска је влада решила, да се из ове гржавне помоћи пољопривредници помажу само преко земљорадничких задруга.

»9. Да у најкраћем времену доврши и донесе закон о ликвидацији аграрних односа у севесним крајевима као и закон о ликвидацији

аграрне реформе ујужвим крајевима којим ће поред осталих, бити решено и питање одштете за одузету земљу као и питање накнаде хака.

Овом ће се одлуком задовољити једна васушна потреба јер ће се Законом о ликвидацији аграрне реформе коначно уредити питање сопствености, без чега се аграрна земља до сада никако није могла обрађивати како ваља. Коначним уређењем овог питања створиће се у исто време могућност за сопственике ове земље, да закључују зајмове и уопште да имају кредита, што ће их подстаћи на још бољи и јачи рад. =

„10. Да исплати заостали хак у Босни и Херцеговини из већ одобрених кредита.

„ИТ Да Господин Министар Шумо и Рудника: „|. Након прикупљене статистике о шумским штетама донесе што пре закон по коме ће извршене пресуде за ову и прошлу годину остати неизмењени, али ће зве старе шумске пресуде бити смањене у посеб ој прогресији тако да одштета и оазна од пре десет година буде потпуно опроштена. Један део казним одштете моћи ће се одрадити радом у шумским расадницима и у шуми самој Исти поступак прозешће се и код имовних ошштина“.

Услед тога што у Вардарској оановини има пуно голзти и крајева без икаквих шума, те је народ принуђен да се дрвима и грађом на недозвољени начин снабдева из државних шума и да се тако излаже многим и тешким казнама по закону о шумама, ова ће одлука бити од велике помоћи и користи сиротињи која се до сада највише о закону о шумама.

„2. Министру шума и рудника одобрава се решење Бр. 3014 од 1930 године којим је одобрена аконтација у дрвету домаћим пиланама Закон о заштити домаће дрварске индустрије има се што пре привести у д“ло.

„3. Да донесе чим пре Закон о излучивању мера и балталика (утрина и шума) у Босни Берцеговини у смислу чл. 112 закона о шумама.

„Ф!. Министру шума и рудника повећати кредит за ограничење шума у Јужној Србији и. Црној Гори на 3,000,000 дингра, како би се путем потребног броја образовзних судова рад на разграничењу завршио за две године“.

Ова мера биће од велике користи за народ, јер ће се при. еном њеном тачно утврдити границе између државних с једне и приватних, манастирских, прквених, општинских и сеоских шума с друге стране, и тако избећи многи спорови који су се водили око граница и сопствености тума.

„5. Да, у циљу пошумљавања голети и крша као и ресурекције шикара, предузме потребне мере, да се исто спроводи што је могуће више природним путем и нарочито употребом мере: стављање под забрану од паше.

„Министар шума и рудника спремиће новелу ТУ делу Закона о шумама, којом ће се