Службени лист Вардарске бановине

Број 65

СЛУ ЖБЕНИТЛИСТ

Страна 5

Ш.

Њива звана „Ограда“, која се налази,у потесу засеока Доњи Оризари општине Мирковачке, а која граничи и мери:

Са истока: до имања Трајка Рајчића из Глува (50) педесет метара;

Са запада: до Баре (41) четрдесет и један метар;

Са севера. до имања Бојка Кадевића из Бањана (45) четрдесет и пет метара; и

Са југг: до имања Васе Касанџића из Мирковаца (54) педесет и четири метра.

Ова њива процењена је (2000) две хиљаде динара.

На овом имању нема других терета сем пописа овог суда.

Лицитација почиње одређенога дана у 8 часова пре подне и иста ће се одржати у селу Горњим Оризарима ове општине пред илиу кући Бориса Марчевића.

Како је ово имање у непосредној б)азини Скопља то се заинтересованим ставља до знања и позивају се да одређенога дана дођу на лицитацију.

Кауција се полаже 109, пре почетка лицитације за сваку њиву посебно.

Купцу ће се уступити имање чим лицитација постане извршна.

Из канцеларије Суда општине Мирковачке 5. марта 1931. год. бр. 433. у Мирковцима. у

П. 2—

НЕСЛУЖБЕНИ ДЕО

Ортвви ЈУ Јужној (ОЈ

Доласком 1912. год. у ове крајеве, затекли смо следеће путеве израђене под Турском владавином :

1) Скопље—Велес—Бабуна—Прилеп—Битољ — Ресан — Охрид — Струга, у дужини око 240 км. 2) Скопље—Тетово—Гостивар—Кичево— Битољ, у дужини око 199 км. 3) ДебарСтруга, у дужини око 60 км. 4) Скопље—Качаник — Урошевац — Приштина —МитровицаСјеница—Нова Варош. 5) Приштина – Штимље —Призрен—Љум Кула, дужина око 107 км. 6) Велес Штип—Кочане—Царево Село–Берово— Струмица, дужина око 189 км. 7) Штип — Радовиште — Струмица — Бугарска граница. 8) Железничка станица Криволак— Штип. 9) Струмица— железничка станица Струмица око 45 км. 10) Солун—Дојран—Валандово око 25 км. до грчке границе. 11) Скопље—Куманово —Страцин— Крива Паланка—Деве Баир, дужина око 110 км. 12) Куманово — Бујановац Врање, око 71 км. 13) Бујановац—ГиљанеУрошевац, око 67 км, 14) Гиљане—Приштина, око 49 км. 15) Кичево—Јужни Брод—Прилеп, дужина око 86 км.

У доба грађења ових путова саобраћај је вршен поглавито товарним коњима, ређе колима са сточном запрегом, тако да су они рађени кулуком у прво време, са. врло рђавом подлогом-шосеом, а на неким деловима није ни било довољне ширине, већ су били само крчаници. Доцније за време младо-турског режима, обраћена је велика пажња на грађење путева, нарочито стратегијских и у унутрашњости земље, за унутрашње политичке и војне потребе. Од ових путева, израђених по савременој техници затекли смо 1912. год.: 1) Скопље—Велес—Бабуна—Прилеп -Битољ— Ресан— Охрид—Струга— Дебар. 2) Скопље—Тетово – Гостивар— Кичево -Битољ. 3) Добар—Струга. 4) Скопље -– Качаник — Урошевац—Приш тина— Митровица Нови Пазар. 5) ПриштинаШтимље — Призрен — Љум Кула. 6) Велес Штип—“Кочане– Царево Село—Берово—Струмица. 7) Штип — Радовиште — Струмица—Бугарска граница, 8) Железничка станица Криволак— Штип. 9) Железничка станица Струмица— Струмица. 10) Солун—Дојран—Валгндово. 11) Скопље—Куманово—Страцин—Крива Паланка. !2) Кичево— Јужни Брод— Прилеп. (Сви су ови путеви рађени преко предузимачанемачких финансијских група, при чему се помагало и кулуком-народном снагом. Ови су путеви калдрмисаниа каменом, засипани туцаним каменом-туцаником и ваљани ваљком са сточвом запрегом. На сваком од њих, нађено је 1912, год. већи број ваљкова. Већи се део путева завршавао те године, док су остали већ раније били завршени. На њима је било појединих деоница које нису биле калдрмисане, већ само насуте туцаником, а било је делова и без калдрме и без туцаника. Калдрме нису рађене од приближно једне крупноће камена, већ је употребљаван посве крупан камен, који би пре могао послужити за зидање зидова но за калдрму. Објекти-пропусти, мостови, потпорни и обложни зидови — зидани су каменом у кречном малтеру. Стубови мостова зидани су од камена, а премошћавање је било са гвозденим носачима-трегерима профила ! и дрвеним патосом, а имало је и дрвених носача, Налажени су и пропусти рађени од армираног бетона. Већина већих мостова имала је плитке темеље положене на хоризонталним роштиљима-дрвеним гредама. На неким путевима, као Битољ Ресан мостови су засведени од камена. Због плитких и неосигураних темеља, дешавала су се поткопавања и рушења мостова од велике воде у рекама, због тога што поткопавања нису у своје време примећена темељи благовремено осигурани, чиме би поткопавање било спречено, а мост сачуван од рушења и замене новим мостом.

— Наставиће се —

по. М. 8. Протић.