Службени лист Вардарске бановине

Број 66—67

Конкурс.

( издавању концесије за осветлење варошице Кичева.

Према одлуци одбора ове општине од 22. јануара 1931. год. Бр. 394. и од 10. марта 1931. год, Бр. 1737. а у вези наређења Краљевске Банске управе Вардарске Бановине УБр. 20097 30. од 12. 1. 1931. год. Суд општине Кичевске на дан 7. маја 1931. год. у 10 часова пре подне одржаће трећу скраћену погодбу о издавању концесије за електрификацију варошице · Кичева.

Позивају се заинтересовани који желе закључити концесиони уговор, да одређеног дана поднесу овоме суду своје понуде и услове,

Прегледани и допуњени уговор од стране Краљевске Банске управе Вардарске Бановине може се видети код овог суда сваког радног

дана од 8—12 и 15—18 часова. | Бр. 2573. Из канцеларије Суда општине Кичевске 18. марта 1931. год у Кичеву,

Набавка дрва

У економату Бановинске Болнице у Битољу на дан 27. априла 1931. г. у 1!, часова пре подне одржаће се друга усмена лицитација за набавку 450 кубних метара дрва за гориво. Предрачунска вредност око 79.000.— динара.

Услови и сви законски прописи могу се видети сваког дана у болничкој канцеларији.

Кауција се полаже пред комисијом, која ће вршити лицитацију, и то: 5.000.— динара.

Позивају се заинтересована лица да одређеног дана престану болничкој канцеларији до 10. час. пре подне. Собом имају донети сва документа по чл. 13. ст. 6. Правилника за извршење Зак. о држ. Рач. по прописаној форми.

Из канцеларије Бановинске Болнице у Битољу Бр. 1002. од 1-1У.-1931. год. 3—3

НЕСЛУЖБЕНИ ДЕО

Берово Величанство Краљ чеотита вескревење Бај 1 вароду Вардарске Бановине

1) Поводом ускршњих празника, Г. Бан је упутио врло топлу честитку Њ. В' Краљу, у име своје и у име становништва Вард. Бановине. Министар Двора Њ. В, Краља, Г. Б. Д. Јефтић, одговорио је Г. Бану једним писмом следеће садржине:

„Господине Бане, примивши са задовољством топле честитке Ваше и грађанства Вар-

_ дарске бановине о празнику Христовог Васкресења, Његово Величанство Краљ благоволео је наредити ми, да изјавим захвалност“.

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ

Страна 15

Српски Патријарх Варнава

2) Између осталих многобројних честитки, које је Бан, Г. Ж. А. Лазић примио, поводом ускршњих празника, био је и телеграм Његове Светости Патријарха Српског Господина Варнаве, који је Г. Бану честитао телеграмом ове садржине:

„Вама и подручном Вам чиновништву, као и свој пастви православне српске патријаршије у Вард. Бановини најсрдачније честитамо светле празнике Христова Васкресења, шаљући патријаршијски благослов и поздрављајући Вас са: „Христос Воскресе! — Патријарх Српски Варнава“ -—

Гости Вардарске Бановине

3) О Ускрсу је Вардарска Бановина имала врло много угледних гостију из иносранства, чије значајне посете желимо овде да забележимо. Пре свега, међу нама је била Леди Стрејкер, члан чувеног Зетјап Кене! РКопафа из Лондона, која је за време В:ликог Рата утрла многу сузу наших избеглица, јер их је нештедимице помагала. Своју силну љубав за Србију и српски народ, она је сад пренела на Југославију и она никад не пропушта прилику, кад год јој време дозволи, да у нашој средини проведе две три недеље. Посетивши о Ускрсу Охрид и Владику Николаја, она је провела и два дана у Скопљу, где је разгледала његове знаменитости присуствовавши и једној престави у скопском народном позоришту, о чему се најповољније изразила. Као и увек г-ђа Стрејкер је и овога пута обдарила неке црквеи манастире по Јужној Србији па је тако калуђерицама у женском манастиру у Мирковцима, чија је игуманија Мати Поликсена, поклонила један покров од старе свиле, уметничко парче, које ће одговарати старој капелчци тога примернога манастира, чија часна трпеза није имала до сада одговарајући застор.

Даље нас је посетио велики немачки архитект Макс Таут из Берлина, који је чувен као неимар џиновских грађевина, подизаних по његовим плановима широм Немачке и Русије а које су га прославиле у целом свету. Господин Таут је долазио у наше крајеве да у њима види задужбине старих српских Царева, Краљева и њиних велможа а да, у исто време, стекне личне импресије о стилу старијих наших варошких кућа, пошто је он уверен да би се и тај стил духовито могао оживети у модерним грађевинама намењеним пространој употреби. Посетила нас је и ове године пољска књижевница и песникиња Г-ђа Казимијера Алберти, чувена у пољској са својих предавања и путописа о Југославији.

Г. К/ет, уредник великог берлинског листа „Оегтата“ (католичка правда), који је хтео да прикупи податке о Јужној Србији, како би о томе могао писати у своме листу.