Службени лист Вардарске бановине

Страна 14

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ

Број 68—69

Баш зато што је овај крај у комуника= ционим сретствима готово најсиромашнији од свију крајева, могао је одржати и сачувати оно што данас има, оно због чека многи заинтересовани људи, научници, уметници, песници, људи који воле овакве егзотичне крајеве, долазе данас, поред осталога, да се науживају природним лепотама и да се наудишу свежине гужносрбијанског ваздуха. Али од ових мало је странаца и то већином научници долазе а домаћих највише има.

Како је на тај начин промет странаца мали у Вардарској Бановини, Краљевска Банска Управа свесна овога решила је, да све што природне лепоте овога пружају искористи: да на модерне основе постави развитак туризма и на тај начин да привуче што већи број странаца, од којих ће имати неизбежне користи.

У ту сврху Краљевска Банска Управа за 1929/30. год. предвидела је суму од 300.000. дин., а ове 1930/31. год. подигла је ту суму на 500.000. дин. Ова ће сума бити утрошена (употребљена) на: 1) улепшавање хотела и оспособљавање да примају странце; 2) на оспособљавању климатских места за туризам и развој купалишта; 3) на унапређењу планинарства и др.

Дакле, туризму не поклања се само у нашој земљи пажња већ у читавом свету и нема готово државе, која не ради на његовом унапређењу; јер је он веома напредна и рентабилна привредна грана. Његов је расцват код нас почео тек почетком овога века и шири се на све стране.

Вардарска Бановина за развој туризма има више смисла но иједна Област код нас, јер је на њеном тлу, поред наведеног, и оно што је чини туристичком земљом: језера, која се могу слободно поредити са оним у Швајцарској; планине, бање, градови и оно што нас код других велича: средњевековни споменици и др, што ће се видети из наредних одељака.

1. Важност туризма.

Туризам је веома важна грана у привредном напретку сваке земље, у економском подазању сиромашних крајева. Јер странци који овамо долазе остављају велике суме новаца за оно што нас скоро ништа не кошта: за оно због чега и долазе,

Све већим приливом странаца подижу се грађевине: хотели, којих је нажалост у овом крају врло мало или нимало онаквих какви су

потребни. Затим, приливом странаца подижу

се купатила, летњиковци; врши се пошумљавање голетиња, и на тај се начин у исто време и врши разнолик рад на унапређењу места и на промету странаца.

Ну и поред овога уносног значаја што чини, туризам је значајан и за културно зближење са разним народима; за упознавање туђинаца са овим крајевима; затим се развија и дух солидарности. У културно-духовном погле-

ду значајан је, јер се врши откривање свега онога у чему нас странци могу допунити, припомоћи и усавршити. Припомаже нас јоши учењу страних језика као и упознавање култура и навикавања. Долазећи у контакт са странцима јача се наш дух и иницијатива.

Туризам нас зближава са народима и утемељује наше културне и економске везе; повећава наше богатство које даје могућност зараде. И тада ће радник имати у рукама посао, који необично цени. Тако и овај крај Југославије као и остали, учиниће се економски продуктивним. У томе је и сва важност туризма. јер на њ учествују и најпасивнији крајеви. У њему леже многе благодети ис правом се може рећи да је он најважнији привредни проблем, зато и заслужује ивелику пажњу поклонити му.

И поред свих изнетих факата за његову важност, не треба пренебрегнути и то, да је он важан иу здравственом погледу. Док је пораст становништва и у граду и на селу нагао, док је већа густина насељености, дотл: се може јавити нездравост самих становника који оболевају и као такви захтевају чистину места и ваздуха — оно што омогућава туризам.

П, Атракције за туристе.

Специјално Вардарска Бановина има готово све могућности да привуче сранце. Сама клима је блажија од континенталне, т. ј. она је измењено средоземна. Ова влада претежно уз Вардар до средњег његовог дела. Зими дува оштри Вардарац са суседних планина низ Вардар. Лети су пак велике врућине и жеге, тако да се оголеле котлине овога краја потпуно спрже. У велико се јављају утицаји планинске климе, почев од средњег тока Вардара на југу до Битоља, на северу до крајњих граница бановине, Она се одликује умереним потоплим летима и доста хладним зимама. Али ипак у ове области климе налазе се и оазе благе климе, која се распростире у заклоњеним деловима, напр : у тетовској котлини, Метохији, око лини Дебра ит.д, а око Струмице је мање блага од медитеранске.

2. Климатска места.

То су предели пошумљени, пуни свежине и лакоће, Они се често узимају као летовалишта и лечилишта. Међу многима које ћу малочас поменути су Сурдулица и Крушево,

Крушево је пошумљени крај на северозападном делу битољско прилепске котлине. То је предео најпошумљенији на југу. Чистина и свежина ваздуха дсприноси опорављању нездравих — болесних — нарочито туберкуловних. Овај се крај слободно може мерити и са оним у Швајцарској.

Сурдулица не изостаје иза овога. У њој се налази и санаторијум, који даје позитивне резултате.