Службени лист Вардарске бановине

Страна 6

СЛУЖЕЕНИ ЛИСТ

=— површини пута олучасте калдрме са високим потпорним зидовима узводно и низводно и насипом за труп пута између тих зидова. Доцније су ти јалаци и пропусти засипани материјалом, који је вода услед киша сносила с брда, те је тако вода текла преко олуласте калдрме. Како поред пута тече у непосредној близини река Ибар, и како на путу има земљишта клизавог и које је се морало подзидати или калдрмисати, то су изнад и испод пута у масама били саграђени потпорни и обложни зидови па и калдрма. — Тако израђен пут са масом потпорних зидова, многобројним сталним каменим објектима, а нарочито Великим засведеним мостовима преко Лопатнице, Дубочице, Колања, Студенице и Брвенице чинио је леп, пријатан и интересантан утисак не само за стручњака, већ и за обичног путника, Непријатност путовања на колима, чинило је трускање кола при прелазу преко извршених олучастих калдрма.

Како већи део пута пролази Ибарском клисуром поред саме реке (од Лопатнице до Полумира дужина 20 км. потпуно ненасељен део, без и једне куће и становника) то је пут до реке морао бити подзидан потпорним зидом. Природно је у клисури било земљишта у кретању, а било је земљишта које се није могло засећи за пуг под нагибом кеји одговара томе земљишту, с тога су се таква места морала подзидати потпорним и обложним зидовима или калдрмисати изнад пута. Када је овај пут изграђен, био је једини и најбољи пут у Србији, а по томе и најчувенији.

По свршеној изради пута, постављено је 18 путара са надзорником пута. Дакле, одмах је предвиђена потреба за његово одржавање, јер се још тада имала у виду опасност која прети путу у том клисурском пределу, где су реке и потоци дивље природе, а стране брда непошумљене. Путарима је с време на време помагао и кулук, да се пут очисти од материјала који је вода са брда при киши снела и депоновала на путу. Овом депоновању материјала на путу, много су допринели преливи услед тога што је вода убрзо засула пропусте и дубоке јалаке изнад њих, до површине пута и засула их материјалом, па је текла преко прелива, а пошто ови нису могла имати велике нагибе, то је вода материјал до брда остављала на путу у виду кегли („копанице“ како их мештани зваху) а сама се разливала десно и лево од прелива — поред и по самом путу кварећи га. Падајући на земљиште испод пута, било преко потпорног зида самог прелива — олучасте калдрме (који су били високи по неколико метара), било преко других зидова, кварила их је поткопавајући их својим падом, чак и рушећи осигурања тих зидова, која су при грађена пута извршена.

Узевши у обзир оскудност кредита за гра-.

ђење нових и одржавање старих путева (буџет Мин, Грађевина беше од 250.000—300.000

Број 70

дин.) и сатирање шуме које је расло из дана у дан (око Дубочице из Колања) а поред тога ситна шума сатирана је попашом стоке, нарочито коза, то се кварење пута и зидова нагло повећавало. Год. 1894. грађевински одељак округа чачанског, сваке седмице, а после најмање кише, добијао је депеше од начелника среза Студеничког и Жичког, јављајући да је пут засут и саобраћај обустављен. Приликом великих мразева, вода се ледила у преливима — олучастим калдрмама и лед се све више гомилао услед тога што је први лед пресечен _ точковима и у тако направљене олуке ушла нова вода, мрзла се и тако пела висину леда, да би најзад саобраћај на тим местима постао немогућ. Путари су на својим деовицама, секли лед и избацивали га са олучастих калдр= ма али се убрзо стварао други, пошто је вода туда протицала. |

Грађ. одељак окр. Чачанског, имајући у виду све горње тешкоће за одржавање овог пута, а при томе и опасност да пут сасвим не пропадне, почео је од 1894. год. обраћати велику пажњу на његово одржавање. С тога је извесне делове — брда, – најопасн ј“, у споразуму са шумском управом, стављао под за= брану од сече и попаше. Политичке прилике ондашњег доба ометале су те забране, и тако се сеча а нарочито попаша у великој мери продужавала. Инжењери су лично морали терати стоку са забрањених места и претити становништву да ће бити кажњено, па су због те попаше долазили у непријатељске односе са народним посланицима, Поред горњег начина за чување шуме, беху установљени расадници багрема у којима су се путари снабдевали садницама и расађивали их поред пута по брду. Ипак се може рећи да је од засађених расадница у једној години остајало, неупропашћено од стоке — попаше — највише 509%,. -— Пошумљавање је вршено у коритима појединих потока и река све до њиховог извора. Потоци, и реке, а нарочито Паћаршиска и Желебићска, преко којих су подигнути камени објекти, носили су собом толико материјана, да су своја корита на местима где их пут пресеца, насула и издигла више од околног терена, па тиме објекте порушила или засула а воде се излила на пут и њиме текла. У том циљу су корита пошумљавана, да би се спречило даље наношење материјала, а води дало што правилније корито и тиме омогућило подизање објеката. Приликом великих киша, потоци су се претварали у масу расквашеног материјала која се уз ужасну лупу камења ваљала. Услед тога су преко ових потока подизани камени објекти —- сводови са распоном 2-4,00 м. потребним за пролаз материјала. Тако је на путу подигнут велики број камених објеката, па појединим партијама био је мост од моста; отуда му је дошао назив „пут од мостова“.

Приликом поплаве у пролеће 1897. пут је скоро потпуно упропашћен. Поред засипања,