Службени лист Вардарске бановине

Страна 8

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ _____-

_Број 71

одличним путовима, чији се трагови и данас могу опазити. Ти су путови везивали: Косово — Босну, Далмацију—Панонију; други је ишао долином Ниша за Дунав; трећи низ Вардар га Солун; четврти преко полога за Кичево, Охрид, Битољ и т. д. („јужна Србија“ стр. 6, свеска март 1922),

_Из овога видимо да је Вардарска Бановина некада играла врло важну улогу, али кад се осврнемо на блиску прошлост, видећемо, да све што је стварано било у рукама непријатељским. Турци нису ништа обнављали већ како су примили тако су посматрали или су прилазили да искваре нешто. Тако је саобраћај био, отежан, а данашња Вардарска Бановина изложена је била многим недаћама, које су изазване разноликим узроцима. „Све што данас постоји је плод послератни, када се прелази из националног ропства у н ционалну слободну државу, из економског феудалног ропства у економску слободу“, вели г. Јовановић. Све је то мало за Вардарску Бановину, која је за време ратова тако рећи опустошена, јер су непријатељи, повлачећи се, кварили железничке линије па и друмове. Тако је центар Вардарске Бановине био јако оболео, док је некада био капија Дарданије.

Умешним радом ипак се нешто успело да уради и ради се на томе. Доведени су многи путеви у нормални колосек, хоћу да кажем за друмове, железнице, јер док је 1912. год. било само 6 локомотива, данас саобраћа око 70, а ускоро ће их бити и 80. На тај начин укупна дужина железничких линија износи око 880 километара, а износиће 1147 километара, јер су изграђени многи путови. Међутим, ни ово није довољно за развијање туризма у овом крају, јер сама конфигурација земљишта захтева више. Наиме није довољно да се само подижу железнице, већ је потребно имати добре друмове који ће везивати крајеве неприступачне железницама. Колико би само д-принео пут који би волио преко Гаре оваквог правца: Београд -Качаник—Јажинце—врх ЉуботенаЛивадичко језеро—врх Пирчибег—Карабунар —Чаушице—Бистре—врх Црног—Кобилицекараниколице са језером „Ђол Кара Никола“ и врх Тучин—кроз долину Лешинце—изворишта реке Пчиње, преко села Безовца и Вешала, клисуром реке Пчиње у Тетово. — Какав би диван изглед са Шјаре био, на све стране, јер од планинских места, може се рећи, да јг Шара најпривлачнија у свом крају. Друмова, који би водили оваквим и сличним местима, нема за сада или их има врло мало.

Вазлушни саобраћај је такође не толики колики би бар минимално допринео овом крају. Има само једну линију између Београда, Скопља и Солуна — и то зими се обуставља. Има само једну авијонску станицу у Скопљу,

и то, не као транзитну већ као полазну. Авиони су домаћег —- малога тина. Аутомобилски саобраћај је је прилично развијен, јер има преко. 430 путничких и 109 теретних аутомобила. Аутобуски саобраћај је мали: има свега 6 аутобуса и 55 мотоциклета,

Паробродски саобраћај врши се лети и то на: Охридском језеру. Овај водени пут може бити искоришћен само онда, када буде на овом месту развијено хотелиерство, јер оно управо омогућава развој туристике.

Поштански саобраћај према овом у ХХ веку је дупли т. ј. данас Вардарска Бановина има Поштанску Дирекцију, која се простире и на Моравску Бановину. Има око 80 сталлих и око 30 амбулантских места пошта; 101 поштанска линија, али нема довољан број телеграфских линија: свега 1750 — бар за Скопље и Београд потребно је набавити још 3, што би коштала свака по 800.000.— дин.

Да би се саобраћај до потребне мере унапредио, неопходна је помоћ и иницијатива државе, поред приватне иницијативе која се мора, ради узгредног економског — привредног бољитка, свуда јављали.

Неупоређујући комуникације европских туристичких земаља са нашом а обазирући се на околности које диктују и наводе на решавање привредног проблема (наметнут је скоро целом свету) као нужност средства за опстанак и напредовање друштва, нације и државе, туризам је један од врло важних фактора за решење истог.

Хотели.

Развој туризма не зависи само од саобраћаја већ и од развоја хотелијерства. Али и саобраћај и хотелијерство условљавају једно друго, траже се и помажу. Развићем хотелијерства развиће се и саобраћај, а овим ће се омогућити и промет странаца. Али још међу првим редовима сам нагласио, да је овде хотелијерство заостало, јер се скоро не може наћи хотел који има све удобности или онакав какав би требао бити. Наиме, има хотела, али су ови неуређени и прљави, за многе од њих се може рећи да су пре крчме него хотели.

Сваки хотел требало би уредити по „модерном“ како се то често вели. Њима би поред осталога требало придодати: купатила, телефоне и парно грејање, а за све ово цене би требале бити повољније. Док у Вардарској Бановини све ово изостаје. Више су хотели по „старом“ уређени и немају све удобности.

— Наставиће се —

Власпик Службеног Листа је Банска Управа Вардарске Бановине у Скопљу. Штампарија ч књиговезница Василија Димитријевића — Скопље, Краља Петра -- Телефон 182